Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

| 1 Jichok Lejb Perec: Šlenad.

Kad Nimrod bijaše jednom pošao u lov, povede Jetrobeama i Lilita, Eresa i Fatfona; Izabelu ostavi kotkuće, jer je upravo bila porodila.

Nimrod jie gospodar dvorca, sela i šume. Jerobeam, Lilit, Fres, Hatfon i Izabela niecova su pseta. :

Izabeli ne biiaše nikako povolii,, što ie ostaviše kotkuće. — Voli ona lov i vijauje kroz šumu, nego ova malena, sliiepa psetanca, što ioš i ne dobiše imena.

Sjedi uza njih nevoliko i tupo; mjeno pseće srce i Mieme pasie misli odlutaše u šumu. Pred očima ioi se javljaju slike iz ŠUumue.

Zeko skoknuo odnekale. Ispružio se na stražmjim 10cama, a prednjima Švrlia po krznu, smije ioji se u lice. A ona | me smije da se makne sa svojega mjesta. Kunić zaplesao E ispred mje, skakuće i sve se smile.

Ne, ovo ona ne može da podnese. Kakvog li bezobrazluka ! Odnio diavo slijepu štenad! Kao munia sune kroz DrOZOr i pravo u Šumiu.

Slijepa su psetanca gladna i žedna, a i zebu ovako sama Đez maičine topline — a naročito, kad je evo već i sunce Zašlo pa se pomolila fiha, hladna noć.....

Iz šume začu se lovački rogovi, dozvučni znaci: iednom, dvaput!

Budi li se u nima baština nebrojenih psećih generaciia, ili ie ovo strah od zvuka trubalja, ili slad, žedi i zima — četiri psića poskočila iz košare, u kojoj biiahu ležala, pa se raštrkala u prostranoi kuhinji...

Sliiepi su i ne mogu da se nadiu... Strah, glad, žedi i zima biju ih. Drhture...

Tko će da im se smiluje u ovoj praznoi kući”

Jer kad bi Nimrod otišao u lov, sva bi se služinčad našla i krčmi, da pije i pleše.

Ali ni psetauca ne drhture uzalud...

U posliednioi sobi, na pokrivenoj trpezi stoje velike uspravne svijeće u zlatnoj svietilici... Cuše štemad i ražališe se.

Jedna ie sviieća toliko osietila iad psića, da se sama nžarila i upalila. Pa reče drugaricama:

— Sačekaite ovdie, dok ne dodie gospodar pa vas upali, da mu svijetlite, kad bude večerao. A ia ću sa svojim plameiom da odem Mk sirotnim, sliiepim psićima, koje je ostavila iujihova maika.

A drugarice ioi se smijahu:

— Cime ćeš da im koristiš?

121