Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

wec. 0 (e e dB

ye: eve

O O 0

O. Melkiore, Melkiore Privuče olavu do 0 i uzdršće poput iasikova lista.

Seliak uzdalme.

Starac se malo podigne i stane šaputati kao u tešku snu.

»U kamenu na njiecovu grobu dao sam isklesati stablo sa slomljenim vrškom. Da, da, baš da se rascvate, no u 1O dodic bura i skrši ga.«

»Samo nemoite previše tueovati, Nuhime. Volia Božia.«

»Oi, Lieško, ova tuga ie moje svijetlo i toplina u zimi i tmini... Života i tuge ne mogu da zaboravim.«

0 7Dilja, kako se sreća lomi, no kod Boga samo to ima cilenu, kada se čovjek ne lomi... Imao sam za sebe i za liude, wo sada nemam ni za sebe. E pa šta ćemo ... Bogu hvala i na tom. Što mi treba? Lopatu zemlje bacit će mi i tudji. Piše u našim knjigama:

Vhalah Ifaneha cidkejha —

O daka tacil mi mavet —

»Ići će pred tobom tvoje dobročinstvo — ŠtO Si OB: učinio, oslobodit će te od smrti«. Da, da. Wiječi te me stoje uzalud na crnmoi plahti, koiom kod mas pokrivaju mrtvace Ako čovjek nije učinio ništa dobro, nije čoviek i nije vrijedan ŽiVOTta ...« _

»Možda biste, Nuhime, štosod zagrtizli? Cekajte, zovnut ću krčmara.«

»Ne, ne, Bog vam platio. Znate, tako mi ie, kao da sam već leo. Srdačna riieč naknadi djelo...«

Seliak se spremao, da krene dalie.

Držali su se za ruke i bilo im ıe teško rastati se.

»Kada ćemo se opeta sastati, Nuhime?«

»Hm, znam li ia? . . Po svoi prilici onda, kada se ja sastanem sa svojim sinom. Vi se svome nadate, on će doći, a ja sam cotovo osliiepio izgledajući svoga, ta znadem, da se ne će više nikada vratiti... Vaš ie put drukčiji od moga. Kod vas ie ioš podne i polako uzbrdo, no kod mene je već veče i nizbrdo. Da, da. E pa šta ćemo.... Bogu hvala i na tom.«

»Pa mogli biste u kola, da se poevezete, kamo vam treba.«

»Bog platio, ne mogu se više voziti. Ali nekudđa mi ic, kac da sam se već odvezao ...«

Ponikne turobno gelavom i pogleda u zemliu.

Uiednom djipi ravno na noge

»Lieško, ha — ha, s kojima ćemo konjima danas?» Da li s onima bijelima i mirnima poput diece? Ili s onima sivima i brzima poput vjetra, ili zar s onima vranima i spretnima DOput zmiie!?«

Pane na klupu te stane smijati se i plakati.

Preveo: F. HB.