Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

moći da se wwsjete povezani s ovom realnošću. A. kojima je cilj, da se vežu s tom stvarnošću, koji imadu galutskih zahtjeva, njima Cijon prosto mne može da ostane čežnjom i radnim ciljem. Samo tamo, gdje u pumom opseu bua jevrejski život, može omladina da harmonijski poveže Cijon kao centar jevrejsbtva i galut ao mjeslo jevrejskoWga rada, Ali tu, gdje je galut samo mjesto mnejevrejskcga duhovnog rada, dje jevrejsli rad mcže da bude ili samo humanitaram ili naprosto mora da se orijentiše prema Cijonu to jest da bude palestinocentričkmo-ciontstički, tu madu samo dva puta: /'edan mprema Cilonu, drugi u asimilaciju, Trećega nema! Ova su dva mišljenja bitna za naš rad, Ne zna se, koje je omladini upravo bliže. Inferesanino je: ma koliko »realisti« tvrdili, da oni proipovijedaju samo ono, Što omladina. stvarno čimi omladina po “rcu, po osjećaju, i ako ne djelima, daje pravo, »fanaticima«, Vankovačikio, vujaz-

ili ne čini,

će nije tu donijelo ni za ftrum jasmijih pojšleda, jer nije progovorila omladina sama, nego su dovoorili neki pojedinci, koli ne žive u omladini, ili opet »vodeći ljudi«, koji se čvrsto drže svoga uvjerenja, Savezna se masa dakle još uvijek nije uputila u to pitanje, za nu je to samo diskusija »SOornje desetorice«, koja ništa ne zadire u njen živoj, To znači: Savez i danas još nema pravca; on je bezlična domila, koja se veoma tromo kreće oko svoje osovine, a da se pri tom f-k neznatno pomiče čas napred čas niatrag. U tome okretamju otpadaju od mje manje skupine, koje nijesu toliko bezlične, nedo imadu manje ili više odredjenu boju.

Tu nastaje pitanje: hoće li fe pojzdine skupme ostati u nekoj povezanosti s masom, iz ikoje su se izdvolile, jli će da se razvijaju, polpumo odije-

332

ljene od nje, U teoriji može da se o tom mmogo raspravlja; svakako. bi onda bilo ma/ljepše, da se očuva jedinstvo omladine uz samoslalnost svakc skupine, Medjuto teorija je teorija, a stvarnost je danas drugačija, U realnosti pojedine skupine toliko su eg ycentrične, da nemaju nikakovosa shvatanja za cjelmu, One vide samo svoj interes, a mikako ne modu da potpuno shvate polrebe cjeline, Ovo vodi do toga, da se izdvojene skupine razvijaju sve to radjkalnije, jer su one u sebi ćyrste, prema unuiri povezane, a prema, vani zatvorene, dok je ostala savezna masa naoko doduše jednovita, ali u stvari posvc me/edinstvena i rasparčama, {Ta do danas je SŽOU i bio »Rahmenyverband«, w kojemu je svaka struja mogla da radi štogod hoće, alto, je samo priznavala baselski program),

U praksi se danas »Rahmenverband« ne može ostvariti, jer. Ahdut Hacofim i Propašandni Odbor Sefardske Omladine ne će da žrtvuju svoje imterese interesima c'elme, — bez obzira ma to, da te cjeline zapravo i nema više, jer ostatak Saveza, Lt, j. današnji SŽOU. prirodmo ona »cjelina«, kožom je bio nekoć, A

nije Više

nova bi se cjelina dala stvoriti istom onda, kad bi današnji SŽOU imao SVOJ. naroćiti pravac, svoju mnaročitu boju, koju bi unio u novi savez.

Alko dakle hoćemo u budućnosti dn stvorimo »Rahmenyverband«, u koji 5i ušli svi organizovani dijelovi omladine, moramo pored Ahduta i pristalica Prop. Odbcra Sef. Omladine orgamizovali na jednoj ili makar na dvije baze ostalu omladinu, Hoće li ta baza biti »Hebrejska „Radna Palestima«, {dalkle zapravo teoretski dsto šio ı Ahduit) ili će to biti »općemo-jevrejsi rade — to se nije riješilo u: Vinkovcima, ali će se morati uskoro da riješi.

ML .— u.

m