Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

izraelsko. Jedmo svrši asirskim cksilom prije, a drugo babilonskim kasniic. To su nam historiiski pozmate Činjenice. Kaspu su krivi tudji utiecaiji, koji su uveli na dvor kralia Salamuna raskoš. Luksus su morali naknadiivati seljaci plaćanjem poreza. koji ie nerazmjerno rasao i tako se porodi nezadovolistvo, koje dovede do rasciepa. Za izraelska plemena znamo, da sun ı sužanjstvu netragom nestala, dok se judejska plemena povratiše iz babilonskoga eksila pod Ezrom i Nehemijom. Život pDoslijie povratka iz Babilona postaie sve puniji tudjih utiecaia i običaja, a osobito helenističkih, koi malo po malo prožimaju narod. Tai razvitak dovodi do židovsko-helenističke epolie u kulturnom razvoju Palestine, koja se broji od osvajanja Aleksandra Velikoga ma istoku, n četvrtom stoljeću prije Krista.

V. ŽIDOVSKO-HELENISTIČKO DOBA.

Židovsko-helenističko doba počinie zapravo već povraikom judejskih plemena iz babilonskoga sužanistva, ali se broii od četvrtoga stolieća priie Krista, u koje doba vlada zemljomi Aleksandar Veliki. Doba traje do razorenja II. hrama (70. Zodine posliie Krista). Vrativši se Židovi u Palestinu, naidioše na jadne prilike. Sve je pusto i razoreno i još k tome nalaze »mišfolk« Samaritance, koji ih priječe u radu, te su im neprilateliski. Mar se povraćenih skoncentrisao oko nove izgradnie Jerusalema i oko gradnje IL. hrama, koja je mučno tekla. Iz toga je doba nadieno mnogo zemlianih vrčeva i drugoga sudiz s natpisom: »Jah« ili »Jahu«, što sigurno znači: »Jehova«. To ie molba u očaiu, da ih On očuva od tudiina, i da ih UČVISTI li njihovoj vieri. Ali jača ie snaza ipak kvačila. Naiezdom Aleksandra Velikoga uzme maha helenizacija velikogca stila. Tad postaje zemlja igračkom u rukama egipatskih i grčkih dinastija, Ptolomejevića i Seleukovića. Grci su osnovali Tnozc nove gradove i sjaino ih uresili. Neke ie to zaslijiepilo, ali srčika naroda osta ipak vjerna vieri i predaji svojih practaca. Niie to 1ednostranost, već strah i bojazan za ono, što im ie uvijek u nevolii podavalo utiehe, a u sreći podiglo do blagostania.

Iz toga doba ima veoma malo iskopina. Ponaiviše usmena i pismena tradiciia. U načinu su gradnje uslijedile neke promijene. Kuće se grade iz kamena, a pred kućama nalazimo pločnike. Kuće su cradiene vrlo nagusto kao u današnjim cradovima. U to doba pripada crad Mareza ili Marisa, koji se Dprostirao nešto sjeveroistočniie od Tel el-Hesiia. Opsez mu ie vrlo malen. tek 3 hektara. Gradski su zidovi do 2 m debliine i a m visine. Na zidu su maleni torniići. Grobova nalazimo svi silu. Tu se jasno vidi crčki utiecai. Pored hebreijskih pismena nalazimo kud i kamo više crčkih. Zatim pridaci: vrčevi, lonci, nakit i t. d. (Sve ie to mikensko. krefsko i t. d.). U to vrijeme

206