Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

i 7 M M "| - OVAN | a aj a

r

David Frišman: Autobiografija

Skovih dama navršiće se pet. god:na, od smr{i velikana, hebrejske kmiiževmosti 1). Prišmana. 'Pom zgodom donos:mo niegovu autohicgrafilu, koju je mapisao wu obliku pisma g. 1898. i uputio gosp. ». Cilrimn, Ovo jie pismo w faksimilu odšismpamnmec 16. svesci ugledne rev:ie >Hat=kulfa.

Rođen sam dana 5. teveta 5625., tako ie označeno na koTicama starinskoga »Magen Avraham«, koji čuvamo, a ovai datum odgovara navodima državne matice. Moje rodno miesto je Zceierz kod Lodza. Dok sam još bio malo diiete, preseliše moji roditelii u Lodz. Moja ie porodica vrlo poštovana i imala ie toliko rabina koliko more riba, ali moji očevi i većina iz naše porodice bili su trgovci, naiveći među Tabrikantima našegca miesta i svi su bili moćni i.bogati. Spominiem ovu potankost, ier je to snažno uticalo u moiemu djetinistvu i možda će se time razjasniti koješta, Što se ma prvi pogled čini stramo. Atmosfera u Lodzu čini mudrim na svaki način i ne dopušta ni naiglupliemu da bude »batlan«, a naročito ako ie odrasao među liudima treovcima i u sredini, koja imade svaki dan kon-

– a a : Ž .

takta sa sviietom. To mu daie neku odlučnost i samopouzdanic, č ako hoćeš i bezobzirnost, kamo cod ide i u: svemu Što Čini. i Moj otac je bio čoviek oštra i izplađena razuma, kakvoza 1 nema više. Kad velim »kakvogza nema više«,; Dojim se, da ćeš i

smatrati ove Tiječi frazom, ali ia sam ih namjerno izrekao, da naglasim, da nisam vidio niemu slična. I žao mi ic Što Ćeš primiti ove Tiječi kao sviedočanstvo sina za oca, dok ja znam, da sam podobam za kritiku riječi i čina čovieka, koji ie slučaino moj otac i samo sviliesno i bez nastrane naklonosti došao sam uvijek do mišlienia, da ie tai Čoviek bio naimudriji, koca sam · vidio do danas. Moi otac ie umro pred četiri godine. Ako bi netko našao u meni duha kritike i iasnoće i jstraživanja — 10 ie nasliedstvo moga oca. Sa strane očeve, i niecovih bližih., među kojima imade slavnih i poznatih slikara, nasliiedio sam naklonost za sanijarenie, vizije i razmišlianie. Duh kritike i duh piesme istodobno su me uviiek obuzimali i nilhova DrOtivnost u mojioi nutrini nije prestala. do danas. Siećani se, kad su odštampani moji prvi kritički članci sa svim grubostima i ignoriranjem svega, rekoše o meni, da ie to put čovieka, koli nema srca i nema ništa osim mozga. A kad sam štampao svoie prve pjesme ili prve male pričice, pisane poznatim lirskim duhom i skoro prevelikom sentimentalnošću. ponovno nisu vjerovali kritičari onome što vide. Nikada mi nije učiniena tolika krivica, kao kad se dolazi i veli o meni kao usput da

284