Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

sam humorist. Uvijek ie ova riječ ostavila jaki trag U TOme ·srcu. Po svoioi prirodi ja sat sanialica i turobam.

U dietinistvu sam primio nešto što se maziva dobrim odgojem. Umietiici i umicetnice, učitelji i učiteliice nisu mi Hnc· dostaiali,, Možda nema mnogco mojih vršniaka, koji su bili u sretnom položaju kao ia, da idu rebeu, na primicer, slušati lekciju, bave se teškim Ranibam-om i istodobno OVOTC irancuski i uče muziku ili uče plesati. Općenito sam volio učenić, bilo šta. Uviiek sam učio marliivo i sa razumijevanjiem i uživao u učenju, a kako su se množili predmeti i nauke, tako ie bio veći užitak što sam ga u mjima našao. U pogledu lektire bio sam uvjiek ono što Se ZOVC »CIV knjige« i nema Wmjige, koia mi ie došla pod ruku, a da ie nisam pročitao. Ova prejaka želia za čitaniemi iič prestala kod mene do danas i skoro su osliiepile moje Oči.

Dok sam bio malo diiete, imali smo melameda, koji ic cobičavao čitati svojim đacima čudesne priče iz knjige »Seterha-iašar« i ove priče kao i priče moje maike i moie bake Drobadile su moju fantaziiu. K-_ tome ioš i dajiam, kod koga saim onda išao — bilo mi ie tek osam godina — nile našao išta bolieca, već da me poduči iz kniigče »Jesod ve-Ššoreš ha-avoda« i slično, dok me niie uveo pod okrilie Kabale. Zamisli: diečak od osam godina i Kabala! ;

Hebreiski sam počeo pisati dok sam bio njiežam i VvTIO mlad. Moja prva mala priča štampana ie u IX. codištu »lHaćahar« pod naslovom: »Hamore cedek«, a tada mi je bilo 13 godina. Napisao sam i pjesmi »L'tovat ha-k"lal«, koja je takcder tamo odštampana. U petnaestoj godini pisao sam njemački za niemačke listove koji su izlazili a Lodzu, a poslije toga i za listove u inostranstvu. Još vrlo mlad došao sam u Nje-, inačku i tamo sam došao u društvo nekih poznatih kniiževnika. - Auerbach, Bernstein i drugi učinili su na mene velik" doiam. Kad sam počeo prevoditi »Prirodne nauke« od Đernsteina, biloy: mi ie 17 godina, a ia sam SČ tada stvarno bavio WInogo DTIFodnim naukama. :

Hebreiskim autorom postao sam gsotovo bez svoga znania i gcotovo protiv volie, ako smijem tako reći. — Prošić sam gcodine čitao što si odštampao u kalendaru »AHNiasat« u ime Levanda i našac sam, šta ič mislio tai glasoviti čoviek o meni u stvari moje prepirke sa Lilienblumom. Coviek ie zaista imao pravo, ali samo s niezova stanovišta ima pravo da sudi kako ie sudio. U glavnom niie obratio pažnju na stanje u našoi književnosti i zaboravio ie, da ie priroda liudi veoma različita i da mnogo ovisi o temperamentu, sredini i načinu odgola SVnkoga čovieka. N. pr. ia ću se i sam stidieti, ako me netkce podsjeti na moi » Tohtu va-vohu«. a ipak ne povlačim ni sada mi iednu riieč, koiu sam tamo rekao: samo radi načina pisania

235