Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

AA BANJA AAN ala Vir O . u e – ” Š

|. Elazari Volkani : Znansivena zemljoradnja

Problemi su današnie zemlioradnie mnogostruki i zabletemi. 'PFreba li pak da zemlioradnia služi nekoj kolonizaciii. onda ti DTOblemi i pod naipovolimijim uvietima bivaiu ioš kombliciramiji. Svaka kolonizaciia naliči ratu, i ako me nosi mač, neco maslinovu grančicu. Naša ie kolonizaciia trostruka borba: profiv prirode tla, protiv naročitih uvieta. kojima Smo podvrgnuti, a prije sviga DrOtiV Salc naše naravi. Mi ne dobivamo zemljište, koje Di dodirom plugza odmah postalo plodno. Doebivamo samo potenciialno piodmo tlo. koič istom moramo da probudimo. Nemamo rodienih zemlioradnika, nego n najiboliemu slučaju liade, iz kojih se mou razviti seliaci. Nema\ao tržišta s tolikim kapacitetom. koliki bi odeovarao našemu ŽiVOTtnome standardu, imao Saino potencijalnih tržišta. Prema tome tri elavna faktora produkciie me mogu u sadašniemu momentu da se

potpuno razvVijl.

Zemlia. Svaka je zemlioradnia teška. Nikad i nigdie miie put težaka bio posut ružama. Zemliište daie svoje plodine samio s Drekidima: imade sedam punih i sedam gladnih godina. Ali imade Velikih razlika po tome. kada počinie naselienik svoi rad. Io počeika stoii, hoće li niesova sudbina biti povolina ili mspovolina. U novoi zemlii seli kolonist na dievičanskome tlu, kojega ie višak snazce nagomilan godinama i godinama. Tako kolonist maipriie dožiVi SSdam punih godima, pa može da skupi snage za ono vrijeme, u koijemu će tlo da gubi nekadašniu vitalnost, a osim togza Će do onda znanstveni instituti moći da pronadiu sredstVa DrotiV bolesti tla.

Naši naselienici počiniu svoi rad gladnim godinama. Zemliište. koie dobivamo. bilo ie iscrplieno kroz stotine godina. Jedan dunati nosi S0 ke pšenice, a u nekim krajevima čak samo GO kgp., CEo ic mierilo za plodnost tla). Ovo zemljište može da azdržaie Dprimijtiivno felaško gospodarstvo, ier su niegove potrebe posvsSma neznatne. Ono ne može da daje prihod. koii bi odgovarao našemu kombpliciranome modernom. uredienin, a bez nieca opet ne bismo mogli zbos našeza mentaliteta da izbiiemo iz tla ni ono malo, što nam sada daie. Novi kolonist. koji u prvim godinama zapane u GHZOVC, TIČ može se posliis svojim silama da iskopa iz iadnoga stamia. Ako. uzmemo u račun mnogobroiniie izdatke, kojima su naša naselia oODterećena, morali bismo da odredimo minimum, Što ca ima da nosi zemljište. Sva ona zemlišta, kojia ne nose ovai minimum. Te bi se tako dnzo smiela dati za stalno naselienie, dok ih ne Dismo popravili pripravnim amelioraciiama. Za pšenicu na DT. izmosi iai minimum 150 ke Do dunamu.

*) Vidi »Hanoar« br. 9.

327