Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Bogdan Hmielnicki, sm uelednog poliskoz plemića, hetmana kozačkih četa lu Maloriisiii, imao ič ličnih obračuna sa poliskim VOIVOdama a naročito sa voivodom Koniecpoliskim u Čigerinu. Iz OSVEeTe i častoliublia pobunio ic svoie kozačke čete protivi poliskog plemstva. i pomoću tatarskos Hana Islama Geraia i rusko cara Aleksila Mihailovića, napao ie sa velikom voiskom i divliom ruliom., i i proleće 1048. 2. opustošio ie celu Voliniju, Podoliiu : istočnu Galicilu. Ova godina znači crni list n istorii Poliske. ali još žalosniji za Jevreie Poliske. U svoioi razdraženoi mržui protivu Dlčinstva, premeo ic Hmielnicki svoju strašmu osvetu i ma DTiiatelie plemstva, na Jevreje. Niegove divliačke čete is uoštedele ni Žene mi odoičad, mi starce mi bolesnike, mi hraniove ni stanove. Grozno mučenič, pliačkanie, ubistva i uništemic pretvorili su cvetne krajeve u pustinie. Žarenje, palenje, rušenič i uništenie. sravnili su cele kraieve sa zemljom, na kojoj ie još dugo ostao trag lindske krvi. U oku od četiri meseca bilo ie ubijeno preko 300 hiliada ievreiskih duša. a preko pola miliiona Jevreia razbeglo se u beli svet. Nesretni Dbegunci, goli i bosi, naskoro su pobplavili svoiom bedom i nesrećom celu sredm;ju Evrop.

Nesreća ievreiska od 1648. god. istina, niie bila samo godina nesreće za Jevreje, VeEĆ le i polisko „plemstvo iskusilo onda gorčinu do kraja. Ali zato niie katastrofa „Jevrela bila mania. Na protiv, u muuogim slučajevima kada sl divlie rulie napadale koga poliskoz vlastelina. koji ie prikupliao Jevreje i pomoću nih sec nu svome zamku mogao duco braniti. uspeli su napadači sa obećaniem, da će poštedeti Poljake ako im izdaiu Jevreje, aa Su plemići doista izneverili Jevreie. Razume s, da im to izdaistvo nile Bimalo pomoglo: i iihovo kaiamje došlo ie suviše kasno i skupo ih ie stalo. Bilo ie i ovakvih slučajeva, da su se Poliaci zajedno Dbranili sa Jevreiima u utvrđenoj sinazo?i, ali Jevreji nikada nisu izmeverili Poliake. Tu ie samo moglo biti iedmo od dvova, Ili su kao inaniina zajedno podlecli jurišu i palievini neprijatelia, pa zaiedno poginuli. ili su se pak mogli odbraniti i zajedno spasti.

Počevši od te nesrećne godine ı sama poliska država opadala ie sve više i više. Veliki deo Ukraine, Podoliie i Voliniie uzeli su Pusi, drugi opet deo pored istoćnoz mora izgubili su u ratu sa Šved skom. Unutrašnie trzavice i nesloca n plemstvu oduzeli su im | političku nezavisnost. Ped tim okolnostima prestali su, zaiedno sa siajem Poliske, srećni dani i Za Jevreje. Trgovina i zanati izgubili su svoi značai u uskim gramicama osakaćene Poliske. Većina gradova, zde su Jevreji Većim delom živeli. nisu se mogli oporaviti od štete i pustoši ratova. Seliačko stanovništvo bilo ie ravnodušno, ako ne nepriiateliski, ' prema eksploatatorima vlastelina, ı želelo ie više svoje oslobođenie od teškog robovanja nego li spas države. U dugotrainoi nevolji stanovništvo je sve više postalo aDatično prema događajima i odalo se sujevjeriu | fanatizmu. i pod uticaiem nižeg klera, raširila se sa zapada importirana mržnia DTO-

340