Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

madi po poliskim muzelima iz doba Mieška (Miečislava) u drugoj polovini 10. v=ka, na kojima su se Jevreji služili ievreiskom azbikom i nadpisom

Živeći u ovakvim, može se reći, sretnim okolnostima, istoričar nema da zabeleži nikakve potrese i nikakve događaie od osobite važnosti sve do sredine 17. veka. Za talmudistu ie svakako važno znati, da su stručni pisci komentara i poznati naučnici Živeli u Poliskoj ! da su skoro sve knjige tamo štampane. U Krakovu je OtVOrena prva levreiska štampariia 1511. e. Ne želimo nabraiati stotini pisaca i knjiga toga doba, ier bi time prešli okvir ovoga rada. Činienica je, da ie onda skoro svaki Jevrejmn bio učem čovek. U svakoi kući se čulo glasno učenie talmuda sa, naročito poznatom melodiiom. Ako ie starešina porodice bio mnogo zaposlem svojim radom, mjegova su deca, zetoviidrugi mlađi muški članovi porodice. učili i poučavali, i u svakoj kući bila ie i jevreiska biblioteka. Babin u opštini mogao le biti samo onai. koji ie svoiom učenošću stekao glas osobite spreme. To zvanje bilo ie počasno i vrlo često upravljali su rabinatom ličnosti, koie su, pored svoie spreme. plaćale opštini znatne sume za to počasno mesto. Većina tih rabina izdržavali su i svoje teološke škole »Ješivot« o svom trošku.

5 —

Poznata fraza: »da ništa niie stalniie od promene, našla ie i tu svoju potvrdu. U sredini 17. veka kada su prosvećeni duhovi u zapadnoi Evropi počeli da otresaiu sa sebe posledice netrpeliivosti srednieza veka. uselili su se zli duhovi tamo na severoistoku Evrope, da urede haiku protivu Jevreia. Kao da im neko. taianstveno proviđenie mile dosudilo traino zadovolistvo, okremula im ie sreća leđa i ceo dotadašnji niihov rad bio ie uzaludan. Nemože im se uštediti prekor, da su sami mnogim svojim postupcima bili krivi u pogledu nagstuplienih posledica. Ali se nemože tvrditi ni to, da bi posledice bile bolie, kada ne bi imali sebi ništa drugoga da predbace no samo svoie Jevreistvo. U stvari su se događaji tako razvilali, da su Jevreii postali političkim žrtvama toga doba. Poliski plemići, stvarni sopstvenici svih dobara u Ukrajini i u Volinii, postupali su sa svojim seliačkim stanovnicima nemilostivo i grozno. Seliaci su Dili u svemu robovi svojih gospodara» koji su ih iskorišćivali i zlostavliali. U nemilosrdnoi eksploataciii tih robova služili su se Poliaci čeSto i svojim povlašćemim Jevreima. i zbog toga su seljaci premeli veliki deo svoie mržnie i na Jevreie. Po poliskom ustavu bilo ie plemiću strogo zabranieno, baviti se treovinom, a naročito prodaiomi alkoholnih pića. Plemstvo ie za ove i slične poslove imalo svoice

Jevrejle, koi su uiedno bili i zakupci poreze. Kada su se seliaci u ne

rodnim godinama zaduživali kod vlastelma i kod Jevrejima, oni Si ih na nemilostiv način materali na plaćanie. Bilo jie slučaia da ic vlastelim predao kliučeve seoskih crkava Jevrejmu, da me dozvoli održati nedelinu službu ili venmčania, ako ne bi predhodno BO svoie dugove vlastelinu.

348