Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

CC a

Jevrejstvu. Tu su se rešavali sporovi medu pojedimun opštinamasporovi izmedu rabina raznih mesta sa svojim opštinama, primatic ili odbacivanie liturgiskih običaja, osnivanje i održavanic »JešiVOt« (teoloških škola). davanic autorizaciia za postavlianie novih rabina, odobravanič i pristanak kolegiuma rabina za štampanie Knjiea PWODD - | t. d. Članoyi uprave te organizacije bili su izborom opština delegirami rabini i istaknlti predsednici opština. Pr.otokoli tih sastanaka očuvani Su velikim delom do danas, u koliko se tiču pojedinih opština. Međutim, starih Pinakesa (protokola) samih skupština u Lublinu i u Jaroslavu nema više u celosti. Krakov, Lavov i Vilna naibolie su očuvali svoje protokole od početka 16. veka pa na dalic. Ostale pak opštine manic su ih mogle sačuvati usled prozonstva, DožaTa i drugih katastrofa: koje su ih zadesile. U koliko sn protokoli sačuvani, preštampani su 1 VII izvodim:an Više puta.

Po spomenutim primerima iz istorije možemo zaključiti, da ic sudbina Jevreia u tim zemliama bila sasvim zadovoliavajuća. Ekonomsko stanie i kulturni napredak uzdigli su ih nad braćom u ostaloi Evropi. koia su onda preživliavala teška vremena. Slavni Mabin Moša Iserles u Krakovu, 1530.—73. god. kaže u svojim responzima:

sAm Panon _ »da je bolie Živeti u Poliskoi i za siromahe, nego li u Nemačkoj, gde nas uništava mržnia stanovništVa.« Tako isto kaže BR. Jakov Levi Sarma »da su zemlie kraljevine Poliske od vaikada bile utočište za Jevreje.«

Većina Jevreia stanovala je DO gradovima i njihova nošnia bila ie luksuzno preterana. Za vreme Lokieta Vladislava |305—09god. i niegovog sina Kazimira 1333.—70. zod. preterivali su Jevreji u skupocenom odelu, podražavaiući plemstvo sa zlatnim Jancetn! oko vrata i mačem o bedrima. Jageloni su im to u početku 15. veka zabranili. Ipak su se ioš uvek tako bogato odevali, da su Poliaci često pozaimlivali od nih odela za verske i narodne svečanosti.

To blagostanie stekli su Jevreji u slobodnoi trgovini. kojia nikada niie bila ograničena. i u zanatima, kojim su Jevreji savršeno vladali. U jednom kao i u drugom poslu bili su veoma savesni i spremni. Niihova vrednoća i marliivost u radu bili su primeri i zato ih poliska konkurenciia niie mogla potisnuti sa toga položaja. U 1539. zodini tražili su poliski trgovci od kralia Sigismunda, da ograniči prava ievreiskih trcovaca i zanatliia. ier m Jevrei oduzimain hleb. Tu žalbu dostavio ie krali Jevrejima na OdZOVOT. | OT su odgovorili: »Neka se poliski trgovac isto tako potrudi kao, i ievreiski. neka se muči u radu i neka prodaie takvu dobru robu za jeftinu cenu kao i mi, onda. smo uvereni, da će zadobiti kupce za sebe. U ostalom i nema u zemlii vrednih zanatlija osim nas. Broi poliskih. trgovaca iznosi oko 500, dok ie ievreijskih trgovaca preko 2000. a zanatiia tri puta toliko.« Ovai odgovor zadovoljio ie Sicismunda. Vredno ie spomenuti, da su Jevreji. pored svih vrsta zanata, imali privileziiu za kovanie državnog novca i postoje ioš razni ko-

347