Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

počinak. A i spomenici, Vviečni spomenici ne grade se od hladnoga bešćutnoga kamena, oni se grade usred toploga srca. Kad bi se uzelo po kamenčić od svakoza, koji mu u srcu svome podiže spomen, imao bi HerzI spomenik, kojeca bi se vršci doticali Dprijestolia Božiega, kuda on kao čoviek i Židov spada. Bio bi to, spomenik, kakvoga ioš ne sagradi ruka čovječja nijiednome vladaru.

Stiiegovi se nagnuše na počast. Stadosmo, tren, dva — | moradosmo. dalie, ier bijaše ioš mnogo sljedbenika njiezovih, a svi mili htiedoše odati poštu.

U čas kad dođoh pred grob, probi tračak sunca oblak i njeZova Se zraka odrazi u zlaćanom Magen Davidu Herzlovoga groba. Bijiaše to kao znak, kao nada, da će iza tmurnih, galutskih dana doći bolji, sunčani danci slobode * oslobođenoj doma;ji. Bilo mi je kao djetetu, koie znade, da ie učinilo nešto dobro, pa to priča dragome učiteliu, ne da stekne priznanje, Već samo Želi, da mu zadovolistvo učitelievo dade pobude za dalji rad. Ovai tračak sunca dade mi snage, sabrah se i rekoh tiho, ali hrabro: »Vođo, tvoja siena, tvoi besmrtni duh lebdi nad nama, ti si nam pokazao: put, a mi smo njime krenuli. Vođo, i židovska omladina Jugoslaviie shvatila te je, mi te liubimo, mi radimo, a to vodi k ciliu! Učiteliu, nosim ti pozdrave svoje braće i zakliniem ti se, da ću uvijek raditi za židovstvo, držeći se tvojih velikih ideala!

IT ona sitna sunčana zraka. odraz iz Magen Davida, prosu mi se blago po licnu, kao da me ie pomilovala niegova draga ruka, koja ie toliko dobra učinila.

Ostavih groblie duboko potresena, ne zboreći putem ni Tileći, a ona draga sunčana zraka kao da mi se upila u ciielo biće. Teodor tlerzi niie umro, on Živi u dušama našim. u kojima smo mu sagradili priiestolie, da na niem vlada najveći Židov naše nove povijesti.

Dragi prijatelii! Donosim vam onu svijetlu zraku s niegova groba. primite ic u srca vaša i dokažite, da sam mu o vama rekla istinu, jer on ćeka da iziđe iz svoza skromnogza groba u onu sunčanu, divnu zemilu, zemlju svojih čežnia, za koju ie živio i za koju ie umro. |

Mnogošta mogu da prigovore omladini: nestalnost u ciljevima, neizdržijtivost u radu, nejasnost u sledanju. Ali tho će da porePhne našu isbrenu volju, da se oslobođimo polutanstva, da nađemo Svoj . životni, svoi židovsPi put. Ova će nam volja, čvrsta i usfraina, pomoći do cilja: do obnove žilovstva i nas samih!

382