Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

da se bori za nienu pobedu. Razume se, da su im HHasidim i nih? Cadđikim nagoveštavali sveti rat. i u toku ogorčenih borbi ispostavilo se. da su u manjim mestima, cde ie opšta prosveta teže uhva-– tila koren. pobedili Hasidim. dok su prosvetitelii osvojili Veće cemtre Jevreistva. Pa borba razvila se u nekim mestima i sa nemilim sredstvima. naročito kada su stranke sebi stavile kao cili: osvajanje opštinskih uprava i opštinskih instituciia. U „većimi tih kraieva ta borba ioš uvek traje.

Pošto su decenijama sarađivali na prosvetnim listovima na ievreiskom i na nemačkom ieziku n Berlinu i u Beču, izdavali su Maskilim 1523. god. prvi svoj list na »iidiše u Varšavi. Oko polovine 19. veka imali su više listova na jevreiskom, ruskom, poliskom kao i na jidiš ieziku. U tim časopisima raspravliali su sva tekuća pitania. pored korisne naučne sadržine. U 184i. gcod., kada su Poljaci pokušali da se oslobode ruskog ropstva. Jevreji su sa oduševlieniem pomagali polisku narodnu stvar i posle ugušenia tog ustanka: delili su sve kazne sa Poliacima. Onda se dogodilo, da zbor drastičnih kazni nad clavnim sekretarom cpiskopa varšavVskog. episkop naredi, da se sve crkve u Varšavi zatvore u znak CGpštev protesta. Tada su se i Jevreji prikliučili tom Dbrotestu i zatvorili sve svote sinagzoge. One su ostale zatvoreme tri meseca, koliko i katoličke crkve. 1861. zod. takođe su mnogi Jevreji stradali zatvorom. Sibirom i smrću, što su se upisali u polisku legciju za oslobođenie. levreji su uvek pokazali mnogo razumevania za polisku nesreću i bili uvek gotovi da sarađuiu ma spasu Poliske. Na posletku su svoje simpatije skupo plaćali, Poliacitiia' nepriznatom potporom i Kusima svojim životima.

Prosvećeni Jevreji počeli su onda slati svoiu decu u državne škole i boriti se protivu starogz sistema »MHedcra« i Ješivot, koli su do sada vaspitavali naraštai n iednostranom duhu, ı nehigiienskim lokalima i sa učiteliima bez pedacoške spreme. Ali zaiedničko školovanice jevrciske i hrišćanske dece pokazalo ie mnogzo nedostataka. koi su dokazali opravdanost zahteva konzervativnih JevTela, koji nikako nisu popuštali u pitaniu škola. Uskoro stupila ie novovaspitana omladina u borbu za asimilacili sredstvima, koia su vređala ievreska osećania. S druge strane su Poliaci i Pusi pratili nagli naraštai ievyeiske imteligenciie zavišću i bojaznošću,

_ da će ih potisnuti sa polia iavnogza rada. U toi atmosteri nepovere ·

nja, zavisti i konkurencije, našao ie praktični antisemitizam, pored izvežbanogz klera. mmnmogo propagatora iz sredmje inteligencije | dosta pristalica u zavedemoi masi.

Po jevreiskim časopisima počeli su Maskilim u početku 19. veka sa iavnom raspravom sadržine i vrednosti. poziv i ulozu ievreiske saradnie ı opštoi kulturi čovečanstva. a da se očuva specifični istorilski tip ievreiske narodne osobine. Dok su mase KOnzzrvalivnHogz Jevreistva sačuvale ceo kompleks narodnog predania sa beskramim i siltnijimr: propisima razgzranate dogmatike, kao

395