Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., стр. 129

IZLETNISTVO

O IZLETNIŠTVU.

(Prema releratu održanom ma Saveznom Viieću S. Ž. O. U. u Osijeku. dne 25. i 26. decenibra 1927.). :

Prošlih lietnih praznika održan ic na priiedlog nekih članova Sa veza kemp ma Plitvičkim iezerima umičsSto uobičaienog sleta: kembp, koii ie dobro uspio i koli ić ostavio iak utisak na kempaše Pokazao ic HOV smiernice našega rada, OVO polie napora i uspicha. i

I moja ie dužnost da objiasnini izletništvo onima, koji nisu imali sreće da ga bar donekle upoznaiu na kempu i da iznesem iedan priiedloz o orvanizaciii izletništva. |

Pošli smo na kemp iedni zabave radi, drugi iz znatiželie, treći zato. da vide Plitvice, četvrti, da ne ostamu SV vrijeme kod kuće ı t. d Malo ih ie bilo, koi su unapriied vidieli u Rkempu početak nove etaDč razvoja naše organizacije | koji su pošli na Plitvice s nemirnim ikucaicnl sica u Oočekivaniu, da Će kemp doniieti pozitivne rezultate za našu oOdzoiu. Pogledamo li lozorski broi Hamnoara, vidiet ćemo to namah, ie zotovo svi priznmaiu, da Su išli iz ovih ili onih razloga. nesvijiesni cilia ı zamašitosti samoga pothvata. Ali u tome broju vidimo ioš nešto da su svi osjetili i uvidieli vrijednost kempa i izletništva i da svi žele ı očekulu, da se tako nastavi. Da vam pružim ioš iedam dokaz uspieha, spomenut ću. da su neki kempaši Već Osmo :ali izletničke grupe u SVOjim micestima. Sada (u vriieme Viieća „OD: ured.) imamo izletničkih zrupa U Novom Sadu. Križevcima i Zagrebu. O prvim dvim ne mozu dati nikakve podatke ier misu na Vrijeme poslale izvieštaie. U Zagrebu Dbroi grupa 23. člana. Postoji 2 mieseca. Rad ie u nioi pokazao dobre uspičhe.

Vidimo dakle. da ie ova ideia u kratko vriieme našla iak odziv kod židovske omladine 1 sad nam se nameće pitanie u Čemu ic miema moć i suština i možemo li ie primijeniti u našoi organizacii. =

Tražeći odgovor, ma prvo pitanie moramo zaći u bit izletništva kao i u bit diečie i omladinske duše, bit odgoie. iei izletništvo ic sistem. harmonične odgoič ijiela, duha, karaktera i volič.

Ne ću da opisuiem i da ma široko razlažem peripetiie, kojima sil odgoia i pedagogija prošle od naistariih vremena do damas, ali ću ipak morati posvetiti nekoliko riieči tome niihovu zvaniu, da bismo mogli bolie spoznati važnost izletništva, koie ie, kako ćemo vidieti, sinteza svih dobrih principa u pedagogiji.

Svima nam ie danas iasno, da »vladaiuća Životna filozofiia« utiče na način odgoie. Kod klasičnih naroda gleda sc ma život vedro. Iraži se liepota i sreća u Životu. Tadašnia relizjia ne zoni čovieka od sreće na ovome sviletu, Prema tome atntični čoviek hoće da bude zdrav, dobar i liiep. On traži harmoniju duha i tiiela. »Mens sana im COrpore sanoO« U tom odgo imadu igre Vrlo veliku važnosi. što ie za nas veoma iteresantno. Tu imamo dakle fizičku i moralnu odgoiu na svom miestu kao i odcoiu karaktera. Već se tada ciienilo značenie igre u odgoli.

Posliie ovcca doba dolazi era srednies vijeka. Crkva uzima vodstvo društva u svoje ruke i stvara pravilo: »Liepote su ovoga sviieta davolia mreža, u koju hvata livdske duše. stoga ie treba prezirati i odbaciti. a brinuti se valia samo za buđući život, za spasenie duše i viečno blaženstvo«. Jasno ie. da je to pravilo našlo izražaia i u odgoju. koi posvećuie SVU pažnin intelektu i religiji Tijelo se zapušta,