Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

kad se ima prikazati takova iednostavnost i uprošćenost. Gur Arie uze iednostavno crnoga papira pa iz HŽiega izreza — Žive likove, mašu braću haluce, koji zbog naše zaiedničke budućnosti ostaviše Evropu, otiđoše u Aziiu i postadoše radnici. Crn ic papir. kao što ie i rad niihOV »CTIH« (Schwarzarbeit!). Ali je oko niih svijetlo, ier grade temelie sviietle budućilOS}i. M. Nerkis pokupio ie rukoviet piesama s ceste, kviša, iz kamenoloma, gdie pievaju: »Ei, znaš li brate, tko sam? A ne znaš li, tad čui! Ja nisam, brate, zidar, i nisam ti buržu)! I nadglednik ia misam, i vojmik nisam ia. Ei znaš li, brate, tko sam? — Ani mimahcava! — Ja sam iz kamenoloma!« Ništa ne vriiedi, ako se usporedi s kamenolomom. »N\i smo svi junaci, i svatko pozna nas, Havurat Haemek uživa dobar glas. Čitav svijet nas slavi, radnik i građanin. A tko to s nama radi? — Herbert Samuela sin!«

Ali ima tu i žalosnih, pa i gorkih piesama, od koiih neke izlaze baš u ovome broju »Hanoara«. Život ie halučki težak i gorak! No i pun sreće.

Iz ove knjige struji u nas snaga, kakvu može da podade samo Zbilia, kruta i dakako gorča od sania i maštanja, — ali i stvarnija, istinitila.

Ben Josel.

JEVREJSKI ALMANAH.

(Uz III. godište Jevreiskoga Almanaha, koji uređuie dr. Leopold Fischer, nadrabin u Vršcu, a izdaie Savez MRabina.)

»Do tri puta Bog pomaže«. 1 nehotice se sjećam ove Dposiovice, kad imam da ociienim treće godište almanaha, koiemu sam prvo godište onako oštro bio napao. -

S vešeliem treba priznati, da ie ovai puta almanah odličan po gradi, dotieran u tehničkom pogledu, samo mu ioš smeta rdav jezik prevedenih članaka, a napose kniževnogza pregleda.

Da ukratko pređemo preko nedostataka: statistika sadržaie i Suviše mnogo netočnih podataka pače i u onih općina. koie su prema naznaci Almanaha poslale nove podatke (na pr. Zagreb!); smiješno se doimlie štamparska pogreška, kad se vuče kroz sva tri godišta (na pr. u DOpisu židovskih saveza: Centralni Ured Cion. Društva Južne Srbiie u Skopliu. Hapoel Hacaira Jugoslaviie u Zagrebu D. Čiča Gross, Hans Hochsinger i i. d. Osim mene nitko od popisanih i niie bio u Južnoi Srbiii, a kamo li da bude izabran u Skopski Centralni Ured.)- Žalosna ie pogreška u nazivu našegca lista »Hanaor« (»Prosvlietlieni«!) 1 ioš ima mnogo takvih grešaka, koje mogu samo da smute čitaoce. Sve bi se ove dale ukloniti, kad Di sc 'ehnička strana redakciie povierila ma kome, tko znade niemački i hrvatski, a pored toga imade nekog poima o ŽidovstvVu.

Ali što su te pogrieške prema obiliu dobroga materijala, koji ie teško nabrojiiti, a kamo li iscrpno prikazati. Ako z. vrhovni rabin dr. Isak Alkala i iznosi izvatke iz državne arhive u Beogradu, onda nas neobično zadužuie svojim marliivim i veoma poučnim radom. Dr. Lavoslav Šik opet uvodi ı područie lamililarne geneologiie prikazavši nam povijest porodice Šik, koia se doista može pohvaliti velikim liudima i srodstvom s mnogim velikanima Žžidovstva. Dr. Niedermann crta stare priievode biblije Targum'i Septuagintu, IL. L.. Deutsh daie nekoliko primiera oštroumnoga i duhovitoza fumačenia bibliee, dok dr. Sehnalsinger prikazuie, kako ie suievierie prodiralo u židovstvo i kako se u niemu razvilalo. Zahvalni smo dr. Urbachu za veoma liiep prikaz o stavu žene u Židovstvu. Dr. Guttmann nam crta previranie u Niemačkoi u XVIII. viieku i u Vezi S fime sudbinu prvoga Židovskog kulturnog društva, dok nas dr. iS G HIC}T; vodi n različite kraieve Židovske diaspore, da vidimo poiedine zanimliivce diielove Židovske zaiednice. G. Aron Kišicky nastavlia svoi niz humoreska iz istočno-židovskoz Života. dok naprotiv dr. Diamant veliča uspomenu vukovarskoga dobrotvora Viktora Bauma. Neki priievodi iz sta-

22