Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
Iz pokrefa
O NAŠIM NAJBLIŽIM ZADAĆAMA.
Niie „Svrha ovih redaka da postave obvezatan program za budućnost sa svim njiegovim sitnim detaliima, nego da dadu nekojie smiermice, koje će odrediti pravac našega Savsza. Zbov tova će članak ostati šematski i prikazat će maše maibliže zadaće tek u širokim liniiama.
*
Prije nego ŠTO se upustimo u raspravu naših zadaća, treba podati kratki pregled o mašoi prošlosti. Naš pokret prošao ie dosad tri epohe, koje se ne mogu oštro lučiti: epohu spozndie i priznaie, epohu organizacile i epohu ideologizirania. Ove historijske faze mnogostruko prelaze iecdna li drugu, tako da ie često teško povući vrslu granicu između nmiih.
Zidovski omladinski pokret počeo ie u Jugoslaviii našim prilažcnijem k Žžidovstvu. Spoznali smo, da pripadamo židovskome narodu i da smo odgovorni za budućnost židovstva uopće, a naročito iugoslavenskoz. Budući da smo vidieli iedini put za održanie Židovstva ı cionizmu, DOstali smo cionisti i odlučili, da iugoslavensko Žžidovstvo privedemo svjetskome židovstvu što se više može, da ga potičemo u radu za palestinsku izgradnju, da ga približimo židovskoi kulturi šireniem hebreiskoga iezika, da ga dovedemo u Živi kontakt sa svietskim židovstvom. — Ova spozmnaia i postavlianie ovoga programa u bitnosti označava prvu epohu.
Da se ostvare svi ovi zakliučci stvorili su slariji cionisti S. QC. J., a mi smo stvorili naš S. Ž. O. U. Time ie započela druga faza naše historile, a da se prva niie završiln. Dok se u prvoi epohi veselimo samo svome Židovstvu ıI pokazuiemo gu sviietu, a naše nove ideie propagiramo, sad u drugzoi točci osnivamo svagdie društva, kola se — ioš bez ledinstvenogca programa — bore za ostvarenie ovih ideia. Sve što smo stvorili u prvim godinama pokreta (naše sletove i drugce priredbe, našu štampu i korespondenciiu, naše sastanke i posiete) temelji se na spoznaii našega Židovstva i ma posliedicama ove spoznaie, te stoga ima demornstrativni i propagandistički karakter. Kao posliedica ove propagande Osnovana su maša Wulturma, športsxa, pievačka i ostala društva.
Imali smo već program (oživlienie i cioniziranie židovske omladinc u Jugoslaviji), imali smo već i potrebnu orgamizaciiu za ostvarenie ovoga programa (društva, S. Ž. O. U., štampa), iavilo se ie pitanie kako da postignemo svoie cilieve. A da se to pitanie riieši bila ie zadaća trećeg, ideologiiskog perioda. U ovoi smo periodi odbili od sebe one diielove našega pokreta, koii nilesu bili u svemu s nama identični, tako na Dr. športska društva. U ovom: se periodu vode debate o naibližim cilievima našesa posreta, kako da postane naš pokret galutocentričniiji ili palestinocentričan, ako palestinocentričan, zar da se povodi za palestinskim građaninom ili za radnikom itd. Konačno vode se u toi periodi debate o metodi rada (slet il kemp, ekstenzivan ili intenzivan rad, Ivriiasistem itd.).
Rezultat ie toga razvitka omladina s iedinstvenim programom, iedinstvenom organizaciiom, iedinstvenim metodama. Stvorili smo dakle sve pretpostavke za rad u velikome stilu. Zato možemo ove tri epohe, koie su stvorile samo pretpostavke za kasniit rad, smatrati periodom spremania.
No to spremanie zaokuplialo nas ie dosada toliko, da smo veoma malo učinili za oživotvorenie našega programa. Niiesmo stvorili iaki i živi kontakt s Palestinom,. nijesmo se uvrstili u svietski židovski omladinski pokret, zanemareniem hebraizaciie nijesmo omogućili našoi omladini da upozna Židovsku kulturu. Međutim ie prošlo gotovo desetlieće, a naša omladina iaktično stoi ondie, cdie ie bila u početku pokreta. Spremanie rada niije Dipliivi rezultat. A naša omladina, koia ne vidi plodove svoga rada čudi se: pred deset godina spoznala ie potrebu hebraizaciič, palestinocentrizma, uživliavaniz u ideini Život svietskoga Žžidovstva, radila
207