Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

AHAD HAAM: SVETO | NEPOSVEĆENO

(»Mrvice«, malene rasprave o velikim stvarima)

Mnoge oznake razlučuju sveto i pro> jano. U proftanim su stvarima sredstva vriiedna DO ciliu samo toliko Koliko su mu ona sredstva. Stosša miieniamo i nmadomiještamo sredstva DTre ma potrebama cilia. Kad niega nestane, pestane i sretstava. U svetih ic stvari drukčije: cili posvećuie sredstva sama po sebi. Stoga ih više ne možemo ni mijeniati ni nadomieštati. Kad nestane cilia, ipak ioš neće mestati sreistava, već se cili nadomiešta prema uiihovim potrebama. Drugim riječima: kod profanoga čuvamo vaništinu iezgre radi te ie bacamo kad jezgre Više mile. Kod svetoga nam ie nasuprot vaniština dragociena ko i iezgra, te loi dajemo novu jezgru kad stara usahne.

Stari su se Egipćani na izviesme blagdane običavali služiti samo kamenim oruđem. Ovai im običai namriieše davni pređi iz s»kamenog doba« koji ioš nisu znali za drugu materilu pa su SVC svoie oruđe proizvodili iz kamena. lako su kasniie stvarali bolie orude, oni su se njinie služili samo rolahoi svarzdašnjici, ali u ŠyBio dane piki POM u -aliki PAUL OPAD 1D

| - veliki učiteli židovskog naroda nosti da staro novim potisnu. Jer ovdie je sredstvo postalo samo Do sebi sveto. Vrlo ie vieroiatno da su egipatski svećenici ovoi stvari podali dubok i mistički smisao. ti. oni su tražili i našli riovi cili za staro sredstvo, novu jezgru za Tosilnu vaništinu.

A mi? Zašto pišemo Toru iskliučivo na pergameni, liudskom rukom i u obliku svitka? Čemu sav tai trud 400 godina nakon Gutenberga? Jer su tako naši pređi činili pred 2000 godina — a tako je i u drugih naroda — kad se ioš nije znalo za bolia sredstva. Danas se služimo za privatne potrebe naprednijim sredstvima; no kod svetih ie spisa sve posvećeno. čak i sredstva pisanja.

Na istu razliku između svetoga i profanoga nailazimo i u samim SsDISima. Profani spisi — izuzevši poetske čija je liiepa vaniština istodobno i njihova iezgra — su sredstva za učenie izvjiesnoga sadržaja, oni su u neku ruku liuska koja oviia misli. Što ie sadržai poznatiji, spis se sve više zaboravlia. Tako znjile u prašini biblioteka naiznačainija diela za duhovni razvoi liudstva. Niihov je sadržaji postao zajedničko dobro generacijama, i tek ih rijetko upotrebliava liudska ruka. Nauke se Kopernika, Keplera ili Newtona predaiu maloj školskoi dieci, ali čak i među prirodniacima imade malo njih koji su te nauke crpli iz praizvora, iz samih diela tih otkrivača. Koliko liudi posiže za dielima Platona, snažnog oceana, čila strujania još i danas u mnogom oplođuju naš duhovni Život; koliko ljudi znade za imena tih diela? Tuga nam obuzima osie-