Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

DRAGO STEINER: IZ MOJIH PRVIH SUSRETAJA S BUBEROM

Kad ie na posliedniem kongresu, pred prvi sastanak prošireme Agency, ustao Buber da izrekne svoji govor o našem odnosu spram Arapa bilo ie, DO iziavama slušalaca, mišlienie o niegovim riječima podiiclieno. Jedni su mu sc usprotivili, a drugima se pričinilo da takove riječi nisu, u onom času, bile na miestu. Povlađivao mu ie tek maleni skup liudi, ı glavnom niemački cioniste.

Zaista nile u ono doba bilo popularno da se govori ovako »nepolitički«. Blo ie mnogih koji, stavliaiući pretierane nade u novu Agency, nisu mogli drugačije nego da vele o Buberu da mu ie humanizam deplasiran. Medutim su dogadaji u Palestini. odmah iza kongresa, potsietili mnoge na Buberovce riječi. Krai sve realnosti iednog državničkog pothvata, a to ie bez sumnie i kolonizaciia Palestine po Židovima, treba primiieniivati pacifizam i ı odnosu spram SVOC protivnika a ne tek teoretski kad se na druge odnosi, rekao ie Otprilike Buber. A augustski događaji potvrdili su opravdanost Buberove opomene: izmakla nam ije šansa da se ma vrijeme dogovorimo o povolinim mogZućnostima zaiedničkog života s Arapima.

Bilo bi krivo, kad bi se iz Buberovih riieči hiielo da izvede partisko gledište radnika. Palestinski radnici misle o arapskom pitaniu u mnogočem druga– čije. Ali i galut imade svola nazirania. I pored nailače partiske stege ne može se to poreći. Svako upućeni znade ta razmimoilaženia. Na primicer: Weltsch i Beilinson partiski su si veoma srodni i spadaiu danas, tako reći, u istu partiiu. Čitate li niihove izvode iz doba nakon nemira, lako ćete ustanoviti goleme različitosti. Pa i Buber ie hitahdutovac. Ali niegova ie ličnost formirana pod utiecaiem galutske kulture duha, on ie produkt evropskog miliea u naiboliem smislu riječi. Toi evropeištini kako bih nazvao Buberov humanizam, unatoč niegovih ekstatičkih konfesiia i prikaza hasidizma, korijen ie u galutu. Upravo nicgovo stremlienie k Cionu potvrduie kao i kod većine nas maš galut.

Iz čitavog kompleksa ideja, problema i ideologiian što su povezane o Buberovu ličnost nema, po mom mišlieniu, mogućnosti da se iskonstruira sistem koji bi u svemu mogao koiu partiju — pa bilo to i socijalističku — da zadovolii.. S druge strane već se danas o njiegovim filozofskim naziranjima izriču s uvaženih strana konačni sudovi. Ne znam da li ie to ispravno. Treba da se ma njh oslonimo ili pak da im se dielomično ili posvema usprotivimo. Ja u to neću da diram. Htio bih tek da ispripoviiedam svoji odnos i doživliai što sam imao susrećući se s Buberovom ličnosti. Kolikozod, u životu, liudi često nisu onakovi kako bismo ih po niihovu duhu i ideiama htieli da vidimo, a ia nisam imao prilike da Bubera lično upoznam, moram ovdie da se zadovoliim sa SVOim: dalekim i apstraktnim poznanstvom te da ga opišem kako se ie od početka razviialo.

Prvi puta čuo sam o Buberu za vrjieme rata. Bio sam još movailiia u pokreti. Jednog: dana pristupi mi znmanac i stade da referira o nekom sastanku na kojem je i B. govorio. Vlasti nisu dopuštale iavne skupove pa su se naši sumišlienici krišom sastajali. »B. ie buberovac« reče mi priiateli »ortodoksni Židov i intransigentni cionista«. Nakon ovakvog prikaza Buberovih sliedbenika nisam dalie vodio računa o buberovštini, ier mi se pričinila klerikalnom pojavom za koju, naročito u ono vrijeme, nisam imao ni naimanje razumiievania. Od onda prošlo ie oko petnaest godina: »intransigentni« B. ne sudjeluie više i pokretu (kako ie s niegovom ortodoksiiom ne znam), znančev referat Oslao mi ice ioš uviiek u pameti, ali ia sam imam druge poglede o Buberu.

95