Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Za vrijeme iednog školskog praznika pozove Zvonko Vilu i mene k sebi u Koprivnicu. Pokazaće nam pravog, pravcatogz Židova, pisao nam ie. Bielačevski. Bio ie to ruski zaroblienik poput hiliada drugih koie smo vidievali za vriieme rata. A ipak ie bio drukčiji. Malena rasta, odebeo, s naočarima pred očima koje su često, naročito kad ie trebalo prebroditi kakovu tešku situaciiu ili riješiti komplikovano pitanje, znale Živo da se zacakle ili nepriiatno da zaškilie. A tek onda kada ie, razumiie se ieftino i lako, mogao da trijumfira nad neznaniem i am-haaracut nas zapadniaka, onda ie tek trebalo da se zaviri iza naočara u niegove siaine oči kako mu se rastapaiu i nestaiu u debelom i masnom licu. Uza sve to nije bio nesimpatičan. Na protiv bili smo oduševlieni i očarani njegovim »Žžidovskim tofalitetom«. Tako smo nazivali niegovo ŽidoVstvo uporeduiući sa sa židovskom sadržinom maših sumišlienika ii se ie cionizam, u glavnom, ispoliivao u političkim manifestaciiama. —— Posiećivali smo češće Bielačevskoga. Na takovim hodoćašćima znao bi nam on ĆČitati i prevoditi iz »Hacefire«. Citao ie aškenaski i miješao nešto sefardski. Bili smo elektrizovani i oduševlieni ovim »našim« iezikom a ipak tudim, ier nerazumljiivim, i novim kojeg do onda nismo ioš nikada čuli. Znatiželia da se upoznamo sa svim tim nepoznanicama poremetila ie naš redoviti način Života. Nemir uvukao se ie u nas. — Govorio nam ie o Talmudu, i pitao da li štogod o nicemu znamo. Wazumije se da nismo ništa znali. »Culi smo o niemu u školi ali to ie već davno ishlapilo«, morali smo da priznamo. — IOD)rugi puta opet nam ie Dprevodio iz »Hacefire« oduševlieno viiest da su Žabotinski i Trumpeldor osnovali židovsku legiiu. Kakvi su to Židovi koji su se na dalekim bojištima borili pod židovskom zastavom! Pred nama se ie pojavio novi, nepoznati sviiet. — Konačno iednoga dana Bielačevski izvuče iz svoje police žute sveske »l)er Jude«. 'Niemački? A ipak nam ih je pružio s izrazom sladokusca koji se ie namierio: upravo na naislađe. Bilo ie dakle ioš poiava i stvari u židovskom sviietu Što su mogle da se svide »sSto postotnim« Židovima, iako su ti dokumenti bili izraženi u stranom ieziku! Uvieren sam danas da ie pri tom bilo odlučno Buberovo ime koje ie već onda bilo dobro poznato svakome ko ie u pokretu odrastao. Ja za svoju osobu moram da priznam da misam mnogo, i Ono doba, razumio što ie »Jude« donosio. Pa i odakle? Prva ie teškoća bila u Buberovu ieziku. »Niemački razumiiemo« znali su kazivati još mnogo kasniie delegati s Istoka na kongresima — a mislili su u prvom redu na niemački iezik cionističkih kongresa, neku miešavinu niemačkoga, iidiša, hebreiskoga i engleskoga — ali, buberdač ne možemo da dokučimo«. lako sam si uobražavao da od svih svojih priiatelia naibolie vladam niemačkim, morao sam čitaiući Buberov »Jude« da priznam da sam u pogledu Buberova iezika stao — hvala Bogu ipak u nečem! — na istu liniiu s braćom iz Istoka. Međutim ie nestalo tog zadovolistva u onom času kad se radilo o tome da se stvar shvati. A tu sam se našao kao pred knjigom sa sedam pečata.

Kasniie sam razabrao liepotu Buberova iezika. Krai sveza toga misam se nikada mogao da oduševim niegovom biranošću, i kako se meni pričinilo. barokom izričaia iz prvoga doba njegova stvarania. Ako damas listarı po Buberovim dielima mogu da to očigledno ustanovim, naročito u miegovim Knjgama o hasidizmu. Dok jie niegov »Baal-Šem«, osobito uvod tom dielu koji bi imao čitaoca da uputi u sam hasidizam, neobično nepristupačan čovieku Koji nema poima o vrednotama hasidizma, doile su kasniia diela: »Rabi Nahman iz Braclava« te »Veliki magid«, mnogo iednostavniia.

Čitajući prve hasidske legende koje ie u »Jude«-u saopćavao Buber, nisam nikako mogao da shvatim njihov smisao. Mislio sam da im ie sadržai neobično dubok, i da su svojina samo nekolicine izabranih kojima sam zavVi-

140