Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

“dao na tome. A kad tamo ugodno sam se kasniie obradovao otkrivajući njihovu »tainu« u jednostavnim i maistorskim hasidskim legendama ijednog Jehude Laib Pereca. Istina ie da sam se medutim upoznao S hebreiskim iezikom pa da su mi hasidska »termina« kao hitlahavut, kavana, avodž i šiflit postala već i po tom bliža što mi ih ie učiteli iednostavno preveo.

U tome ie razlika. Za Bubera se veli da ie naš cionizam obogatio kulfarnim imponderabilijama a naročito ga hvale, što nam ice otkrio Ahad Haama. Nesumniivo jest on posrednik između Istoka i Zapada. Ali način kojim razlažč hasidizam i druge vrednote židovstva niie takav, da bi se njime mogli koristiti široki slojevi asimilovanog ili napola asimilovanog naroda. On jie ostao prosvietiteli uskog intelektualnog kruga. Stekao je pobudu od »maskila« Ahad Haama da nama, po svoioi duševnosti, dade poticaja za traini rad u narodu. "Tai poticai ostao bi neplodan, kad iza niegove riječi ne bi usliiedilo našć VeZIvanie s hebreiskim iezikom kao izvorom i osnovicom naše narodne kulture. U »stranoi službi«, u iezicima galuta, niko nam neće moći da dočara iedno:stavnost narodne duše.

Sve to nije mi bilo iasno u aprilu 1918 godine kad sam s prijateliem pošao wu Beč na sastanak židovske omladine Austriie. To saznanie sticao sam poste'Đeno pod utiecaiem drugih faktora. Ako danas volim da listam po Buberovim dielima židovske sadržine, činim to zato da nadem lijepi izraz i potvrdu za :ono do čega sam sam razmišlianiem došao a što ie već Buber početkom našega stolieća izrekao u svojim govorima i člancima kako sam kasniie ustanovio. Sastanak u Beču bio ie prvi svoje vrsti otkako ie izbio rat. Sav onai temperament omladine koji ie kroz četiri godine morao da se potčini višoi sili rata, izbio ie svom snagom odiedanput. Pod Austriju spadala ie onda još i Galiciia. Prvi puta imao sam prilike da površno upoznam poliski cionizam. Prvi puta čuo sam s govornice hebreiski i iidiš. Moram priznati da ie to učinilo na mene neobično iak dojam. Ali razumio nisam ništa. Ne samo s razlogca Što su nl fi iezici bili strani nego mi ie bilo nepoimliivo zašto se govornici toliko uzruiavaju, nervozno gestikuliraiu i neprestano natieču ko će više da govori. Osim toga nisam shvatio stvar o koju su se svi neprestano poticali. Priiatelii u Zagrebu očekivali su od nas opširan referat. Nismo ga mogli da damo, ier nam je bilo ono što smo vidjeli i čuli suviše noVO, gOtOVO nepoimliivo a da 'bismo sve suvereno mogli da opišemo.

Buber jie na tom sastanku održao svečano slovo. To ie bilo prvi puta Što sam zid vidio. Velike liude ili liude zvučnoga imena volimo da si velikima prefstavliamo. Stvar ie uobrazilie da dođe na svoji račun. Kod Bubera me bi uspiela, ier ie onizak. Gledajući ga onako iz sredine goleme dvorane gdie se ic postavio na uzdignutu govornicu da svojim riječima fascinira hiliade mladih liadi, čoviek dobiva, promatraiući mirne liniie niegove fizionomiie, doiam nadmoćne ličnosti. Mir što se odrazuie s niegove vanmištine prelazi i Siri se na slušaoce da ih ponese u više sfere čovijekova razmatrania o smislu bivanja. »Mladost iest vjiečita šansa čoviečanstva« — te riieči zvuče mi ioš damas u ušima i zackupliaiu me iednako iako kao i onda kad sam ih čuo iz Buberovih usana. Niecov govor stvara živliu, intimniiu vezu sa slušaocem nego napisana rileč. Slovo ie urezano u kamen a riieč dopire do dna duše.

Krai toga se tvrdi da Buber znade i da izgubi mir i strplienie. Može biti. Ja ga nisam drugačiiez vidio nego kao čovieka koji vlada svojim živcima, i ovako uvriiežilo mi se siećanie na niega. Što više morao sam kasniie, čitaiući Tragične okolnosti pogibile miegova prijatelia Gustava Landauera, čoviceka neobično plemenitog i impulzivnogz, pomisliti na mir i uravnoteženost Martina

14]