Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Bubera. Ta dva socijalista i Židova mora da su se razumijevala po svojini različitim karakterima i po nima upotpuniavali.

Ovo su okolnosti pod kojima sam se stao da bavim s pojavom Bubera. One nisu iznesene može biti iz želie da ih biografski fiksiram, ier zato vrilemc ioš miie dovolino poodmaklo od događai4, nego pretstavliaiu isiečke iz ieprekidnog bivania naših dana, poput valova u životu oceana Što mreškaiu nepreglednu pučinu pri zapadu sunca.

PAVAO WERTHEIM: OBISTINJENJE BOGA ČOVJEŠTVOM

(Uz knjigu »Martin Buber. Sein Werk und seine Zeit«)

»! onda Martin Buber. On je umno u naše redove obćećovjećanski notu. On od nas traži da židovstvo svoje bosvuetimo čovještoom SUOjUN..c

Listam knjigom Hansa Kohna, lako sam ie skoro recenzirao u »Židovu«, iako sam skoro napisao prikaz misli Martina Bubera, osiećam da moram ioš ponešto reći o Buberu. Između redaka Kohnove knjige vidim Bubera koji govoTi poledincu čovieku. I siećam se svoga ličnog susreta s Buberovim dielom. Htio bih da ocrtam susret poiedinca s Buberovom misli. Ono što nam Biber daie. I ono što bismo mi sami dodali niegovim mislima, ako nas štogod u niega miie zadovoliilo.

*

Jedan čoviek napisao ie knigu: Martin Buber. Sein Gang in die Wirklichkeit. Zaista: in die Wirklichkeit? Ta često sam slušao liude koji su govorili o »apstrakcijama« Bubera, o niegovoi udalienosti od života, o niezoviu suštom teoretiziraniu. Pa otkuda naiednoć Buber u sviietu zbilie? — Ima liudi koji žive u varkama i drže zbilinošću samo ono što ie »realno«: novci, politika, fondovi, zemljiište, masa. A ne znaiu da imade osim tih »realiia« i drugih zbilinosti. Možda ta zbilinost niie toliko pipliiva i evidentna, možda ona niie za mase i za efemerne slave. Možda ie ona samo za pojedince i u dušama pojedinaca. Ali — bilo kako bilo: ona iena sviiletu! Imade ta viša zazbilinost, trainiia od iednodnevnosti, svetiia od idola mase. To ie duhovna zazbilinosi. Griieše koji drže da se u svijetu te dvile zazbilinosti moraiu da iskliučuiu (i poiedincima možda). Jednima iedno, drugima drugo. Buber niije politički vod. Niie obrađivalac zemlie. Ali on ie progovorio mladome židovstvu riieč o obnovi liudskoga bića. Osim realnosti političkih i finansiskih akciia znam za realnost pojedinca čovieka koji bilokad bilogdie imade ono što zovemo duhovni doŽiVliai. Ako imade liudi kojie na životu drži samo ono Što zovemo duhovni doŽivliai, onda ie Martin Buber barem toliko realan koliko ie realan u ieziku »realistae »nairealniji« čoviek.

br

Hasidizam nauča svetost svakoga čina i svetost svakoga trenutka (Hans Kohn). To jie jedno od naizazbilinijiih naučania kojia ie Buber po hasidizmu učinio svojim vlastitim sviietozreniem. Zašto ie tc naizazbilinije? Jer teži za tim da se svilesno proživliava svaki časak života. Premnogi žive samo između velikih događala. Za niih ie pravi život samo neki naročiti događai: buna, rat, svetkovina, zbor. Dakle zbivania izvana, s površine. A oni tihi časovi posve neznatnoga dana ili u nečuinoi samoći da ništa ne vrilede, da ništa ne

142