Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

znače? Ne, veli Buber. Život ie sveta pojava. Ako ie tako, onda ie i svaki ia i naimajušniii — dio niegov svet. Pokušajte se uživiti u to! Viežbaite se u tome smislu! Možda ćete osietiti da ie svaki čas vašega života — ma i naitiši — da je svako dielo vaše — ma i naineznatniie — nešto veliko i sveto. Jer ie život velik i svet.

*

Jer onai koji više niie kadar da žudi za bezuslovnim, onome preostaje da živi tek ioš za ono što je i suviše svakidnevno (Martin Buber). Čoviek je uslovan. Niegov ie život uslovlien. Sa svih strana cgrade i zapreke. Odasvuda kruta kauzalnost i niezin nesmilieni sliied. A ipak ie to uslovno biće ucijepilo u svoju dušu težniu za bezuslovnim. Iz Božie težnie za bezuslovnim rodio se svijet. | Bog ga rađa svaki čas snova. I tako doviieka. ]z težnie iednoga naroda za bezuslovnim rodio se Jedan Jedini Bog. Iz težnie iednoga čovieka za bezuslovnim rodio se i ovai naš obnovni pokret u veličainome ritmu i zamahu kakvoga ga mi znamo. Mi vidimo oko sebe sviiet tradiciia. A žudimo za novim sviietom,. za idealnijim sviietom. Da li ćemo ga ostvariti ili ne — ko zna. Da li ćemo ga mi ostvariti ili ne — ko i to zna. Ali mi moramo da težimo i da čeznemo. A što je život onoga koji ne teži i koii ne čezne? Negda sam čuo: Er ist ein grosser Mann gewesen. Er wollte Grosses. Pa da se onda čudimo, ako omladina Bubera zove svojim vodom. Covieka s tako mladenačkim ideiama!

x

Na iednome miestu Buber prigovara Spinozi da ie krivo shvatio židovsStvo i da ie kriva niegova nauka o nepersomalnosti Boga. Ja ovdje ne bih pošao putom HBuberovim. Možda niti Spinozinim, Za mene ie to pitanie nevažno, ako ie bezuslovno potrebno na ni odgovoriti, ier duboko vieruiem da ie za vazda apsolutno nemoguće dati neprotuslovan odgovor. Za mene niie važan odgoOVOT, za mene ie naivažniie to da smo mi uopće došli tako daleko, te smo mogli da postavimo to pitanie o biću svijeta i o Tvorcu. Ja ne bih davao odgovor. Zadovoliio bih se time, što bih svakoga dana iznova, svakoga časa izmova pitao — i opet pitao. Dosta ie, ako se ne prestane nikada pitati. Držim da ie za nas naljsavršeniji odgovor: viečČno pitati. Znam Buberovu grešku ovdice. On ie spoznaini osiećai zamilenio spoznaiom samom.

x

Božansko se me očituie u ispoviiedaniu, Božansko se očituie u predanosti (Martin Buber). Bog i Božansko neće da bude za nas transcendentalna istina, ni ćudoredni revniteli, ni iluziia. Nego: doživliai života, doživliai čovleštva. Potpuni čoviek koji potpuno liubi život i aktivnost, koji ie potpuno predan stvaranju, nosi iskru Božanstva. U sviietu se ono Božansko samo toliko može obistiniti koliko smo mi kadri da obistinimo svoje čovieštvo. Time smo našli Boga, svoga Boga. Pišući ove retke, osiećam kako dodiruiem svete stvari, daleke za premnoge. A ipak upravo tu Živo oslećam kako ie Buber duboko realan. Jer: i onai radnik ı rudnicima i pometač cesta može da obistini Božansko: možda ioš i više no biloko drugi. Pa miie li to onda realnost kojia govori baš svakome čovieku.

Ja znadem da imade apstrakciii u dobromu i lošemu smislu riječi. Apstrakcije su u lošemu smilu riječi samo ono za Što mi velimo: skolasticizmi, pilpulizmi. Drugo ie apstrakciia koia ne drži da ie efemernost prava zazbilinost. Pa ie apstrakcija naiviše što ie Čoviek StVoOTrio. A mi, iz redova židovskoga renesansnoga pokreta, moramo da budemo srećni šio imamo u nas čovieka koji ie tumač iedne takve apstrakcije. Koji nam dalie

143