Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

tumači da ic loš svaki šovinizam ı da samo uz potpuno čČovieŠtVvVOoO možemo da budemo potpuni Židovi. *

Iz ovih redaka može da se dobiie dojam o zamašitosti Buberova dicla. Daleko od panegiričke hvale niegovu dielu i daleko od suvišnog slavlienia nicgove ličnosti htio sam da dadem primier svima koji su kadri u našim redovima da teže za bezuslovnim, za velikim. Nisu to stvari za predavania, nisu to stvari za kićena diskutovania. To su stvari za svakoga poiedinca lično, za naiintimnijii niegov Život. O tome će on nasamu da razmišlia, da iača svoju ličnost, liubav za Život, voliu za rad. Pa ko ie Martin Bubcer, ako nas nisgova diela vode ovim putovima ?

BRANKO GROSSMANN: BUBER ! OMLADINA

Može li se uopće govoriti o nekom zasebnom odnosu Bubera spram omladine? Čitavo Buberovo stvaranie nosi i onako od iskona značaiku omladinstva. Buber traži obnovu poiedinca. Obnovu poledinog čovjeka u narodu. Da može u sebi uiediniti i život i dielo.

Ali pored toga što ie Buber stvarao omladinski, što svako niegovo dielo nosi obiliežie mladosti, ima prisna povezanost Bubera sa židovskom omladinom naših dana. Buber ie učiteli omladine. On ie našoi generaciji proročki pokazao put židovstvu. On ie cionizmu dao znamen pokreta r enesanse u naipotpuniiem i naipraviiem smislu te riječi. I zaista bi idejna zgrada našega pokreta obnove bila mnogo siromašniia bez Buberove pojave.

Omladina galuta u velikoi is većini u zapadnoi Evropi i suviše daleko od svoga židovstva. Ono ioi ie tuđe; niie dio niezina bića nego naiviše dio vaniskogza svijeta. Trebalo ie da ovai vaniski svilet postane unutarnim dijelom Života, ako se htielo omladinu privući cionizmu. Židovski omladinac u galutu ne Živi prirodno i organički svoie Žžidovstvo. Niemački omladinac Živi primietice sam po sebi niemački. On ie od prirode povezan niemačkim narodom. On misli niemački: on ne treba da si pravi mnogo problema iz tog svog niemstva. Živi ga svakodnevno. U životu, u razgovoru, ıi kniizi. U svojioi njemačkoi sredini. Drikčiie ie nama. Mi smo otrgnuti s rođene grude. Težak put vodi mas do našega židovstva. Nas, poluasimiliranu židovsku omladinu zapadne Evrope. To židovstvo me Živi u nama, ono ie obamrlo; treba ga probuditi. Velika ie zasluga Bubera, što ie dozvao to židovstvo u svijest velikom dijelu židovske omladine — naročito u Niemačkoi. On ie ukazao omladini put i do Žido Vskoga čovieštva. Treba da se odgoji čoviek koj ie DO SVO]1Oi Drirodi Židov. Coviek koji će misliti i raditi židovski. Liiepo ie to Buber prikazao u onom svom poznatom razgovoru Šio zmači »Židovski Živicetii«.

Sva Biberova diela nose biliee duboke religioznosti. Ovoi religioznosti vodi on i omladinu. Vodi ie spalaniu duha i sviieta. Keligioznom činu. Vieri u Život i Ćudoredno stvaranie. Iz rasparčamosti svakodnevmoga sviieta vodi put slobodi u ćućeniu Božanmstva. Onoga Božanmstva koje istinski i duboko obuzima čovieka, koje ga vodi do duboke spoznaie religioznosti. Religiia niie nešto što ie urezanmo u kamen — nepomično i likočeno — nego Hešto Što ie

ŽIVO — Što ie sam Život. Ne čitaihariut— urezamo, nezo herit sloboda! Buberove su riječi nalazile put generaciiama. One su našle put i do naše

144