Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

sredine. Što ie više naš pokret ideino bivao iači i sadržajniji Do SVOMIe ŽidoV-

stvu obnove, to su se i Buberove riječi i niegove misli u nicemu iače zrcalile.

Omladina ie, veli Buber, u iednom pismu Fraticu Werfelu, nosilac svakoga pokreta, ali ona ne može postati predmetom pravoga pokreta. Ona, besmrtni stvaralac liudskih programa, ne smiie da bude sama sebi DrOeram. Svaki pokret kome ie do subiekta, takve je vrste. Ne radi se o samom subjektu — omladini, nego o obiektu — pokretu kojemu treba da se služi. Zidovska omladina ne treba da si postane svrha tek po omladinstvu, nego treba iz duboke religioznosti da izvrši ono dielo koje se od nie zahtiieva. Naš program ne može i me smiič da bude neko platoničko iživliavanie omiladinstva samoga omladinstva radi. Nećemo mi taj »larpurlartizam«. Mi hoćemo i moramo da mobilizuiemo svoiu mladost za dielo, za čin pomoći kod stvarania obnove naroda. Vrlo često omladina prerano stari. Gubi clan, gubi se u redovima građanskoga poziva, zvania. Ne odoliieva pritisku okoline. Prestaie da bude mlada. Ali mi moramo biti izuzetak, jer smo generacija na početku obnove! Nadošao ie velik čas. U tai čas mora se omladina da odrve pritisku okoline i mora da postigne ono što se od nie zahtiieva. To ie Buberova nauka nama.

Buberiezatonašučiteli. Pokazao nam ice put do ŽidoVskogza Čovice Ka:

NEHED JICHAK: MALENA PRIČICA

Živliaše iednom pustiniak samac u osami. Niko niije zalazio do njegova staništa. Nikada on niie upravliao korake svoic naseliima liudi. I imađaše om svoju tainu. Sam samcat znao ic svoiu ftainu. Niko više niie zmao za niegovu taimi. A ta taina biiaše Riieč. Riieč neizgovorena. Desecima godina samaz nile izgovarao Wiieč. I ona ie rasla u niemu, čeličila se u duši niegovoi. I ona ie postaiala golema, snažna. Ko iskon. Samo zato, ier jie bila neizgovorena. Jer ic bila taina.

A onda se desi, te jednoga dana izbi golem požar u naseliima liudi. I samac gledaše sa visina osame sVOieć kukanie bijednih smrtnika, uništavanie niihovih domova i grdno Ždriielo užarenoga žara. | smiliše mu se ubogi liudi, i odluči on da ih spase.

Samac izreče Riječ. A ona biiaše snažna ko iskon, zolema ko pećina iisućlietna, prodorna ko meteori u vasioni. I uzmače vatra, ier se uplaši pred Rileči.

Samac ie čuvao tainu Riieči desecima godina. A kad ie Riječ sazrela, bila ie iača od užarenoga Žara vatrenoga.

Slobodan je jedino onaj čovjeh koji je hadar da se odrve vlashtim 1ı fuđim nabadajima na bostojanost svoje volje ı naravi. Njega može da usreći jedino vlastito stvaranje. Njegova Je sreća u savršenom osjećanju vlastite snage. On bostizava savršenu slobodu i savršenu sreću bDezuslovnim Ya?žUijanjem svih snaga, ukorijenjemh u njegovu biću.

Ellen Key (»Essayss)

145