Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

JEHUDA BURLA: LUĐAKINJA

O Jenudi Burli, jednom od prvaka ucve hebreiske literature u Palestini, izišla ie studija Jakova Maestra u»Židovit« na Roš hašanu o. gp.

U detinistvu ia sam bio jedini ČOvek koji iu ie žalio. Samo la, Čimi mi se, znao sam nien bol...

Nieno ije lice grubo, ladno, bez izražala. Niene crne, vrlo guste trepavice, kao da zamračuiu celo lice. Osećao sam samilost... Celog svog života niie nikom učinila zla. Naprotiv, mnogo dobra čimi lindima: služi, pomaže.

Sva se niena greška sastoli u tome, što traži (doduše: izričito traži) mladoženiu, muža za sebe. U svako doba, na svakom mestu, gdegod sretne rodakinje, poznanice, susetke, ispričaće SvOiu priču, započeće razgovor »o mladoženji«. One što stoje oko nje uživaju slušajući unieme mnesredene reči i velike nade. Ona, »sirota« bira uvek dobro i lepo. Naibolie među mladićima, bogate,

ugledne — niih ona bira: IHHOZO, IHTIO- -

- x > ~ JEHU J go ie puta birala... Nato se svet smeše PIJU A BURIE A i veseli...

Sada, hvala Stvoriteliu, »smiriću se« (sazdaću sebi ogniište) konačno... On (svaki puta »on« — fo ie iedan između lepih i uglednih mladića), on mi ie rekao: uzeće me... Niemu sam se svidela... Čeka samo da maika pristale... Maika brani... Otac također pristaie... Celo mi le srce otkrio... Ali maika — Ona ie zapreka... ona zavlači i odgađa... Zlo ie srce u maike. Kako ću Živeti s takvom svekrvom — ne pitajte... Ali šta da učinim? ., . Ja — za niega — učiniću sve... Sada ona odugovlači... Čemu oklevanie? Čemu odgađa-– nie? Ne znam. Pa šta mi nedostaie? Jedan pogled mojih očiiu, iedan pokref mog tela — osvojiće srca... Ali majke, ove »bulisas« (poštovane gospođe) imaju zlu narav... -

Svoi razgovor završava obično kišom suza,

To ie niena priča koju svi znaiu; tako pripoveda uvek kadgod DrOSOVOTI, u svako doba kad zatraže da priča »o mladoženii«.

Kadgod bi ie sreo, tada u danima definistva, okruženu kolom žena —

znao sam nienu priču od početka do kraia...: On ie rekao da će me uzeti... Već mi ie dao časnu reč... Jedan pogled mojih očiiu... jedan pokret mog tela... Ali ove »bulisas« — i eto već nienih suza gde teku...

Liudi bi se »mudro« potsmevali, pretvarali bi se vrlo pametno kao da ih rastužuie niena sudbina. Svi su uživali u rečima »nesretnice«.

Ja — moje je srce bilo uz niu. Kako su mi mrske ove »poštovane« žene i devoike koie uživaju i potsmevaiu se nienim rečima!... Ona plače... Gorko 1oi ie pri srcu kad govori... Zar nema smilovania u njihovim dušama ? Kako im mne prodiru niene reči do srca i zašto, zašto ioi liudi »ozbilino« me Dotraže mladoženiu? Zašto nema tu celoi opštini čovek koii bi se za niu brinuo? Kada |

146