Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

bi ioi našli »siromašnog« momka, »takvog« — pa i njega bi htela... Siguran sam da bi pristala....

Jedne subote — došla ie u našu sobu: obučena u crvenu haljinu i u bluzu kojia ie zelena kao poliska trava; počešliana glatko; kod slepočice, iza uha, zadenula ie, po svom običaju, kitu belih, svežih narcisa. Susetke ice opkoliše... Već priča svoju priču... Došla ie do suza...

Pričekao sam dok su sve otišle. Ona ie ostala sama, sebi prepuštena. Pristupio sam ioi i govorio. Dugo sam eovorio. Rekao sam ioi neka ne poveruie rečima mladića... Oni ioi lažu... Uvek... Sve, sve ie laž... Neka me SOVOTI Više sa SVetom... Svi ie samo ismeijavaiu, neka me govori s njima... Kada budem velik, ia ću se za nju pobrinuti... ia ću »ozbilino« potražiti mladoženiu... Mladoženiu — »takvog«, prema nienom staniu... Ne mora baš da bude iedan od ovih uglednih mladića... Ja ću se za niu pobrinuti...

Slušala ie moie reči kao u velikom čudu, otvorenih ustiiu, ukočenih i začudenih očiju. Kada sam završio, reče mi kao zahvaliuiući: » Ti mi daieš dobre

savete... Mnogo ti hvala... Poslušaću i učiniću kaošto si rekao... Istina ie što veliš... Ti ćeš se za me pobrinuti... Treba čekati dok narasteš... Sta da se radi? Mnogo dobra dočekao... Sin si dobre maike«...

Kada se oprostila, išla ie kao utonula u teške misli...

Imao sam tada oko deset godina kada obećah Doni Perec vernu DOmOoĆ. U dva, tri desetleća zbile se i u ievreiskoi ulici mnoge i velike promenc, Novosti i događaii.

Prošle codine na svetac, prošao sam ievreiskom ulicom u pratnji SsvoOic žene i dece. Iz iedne ulice ustaiući s klupe blizu vrta — izašla ie Dona Perec. Obučena ie kao oduvek u šarene boic. Nien se izgled niie ni u čemu izmenio. Kao da ie danas dan iza one subote...

Nisi li ti Moše Avila? Reci mi, živ bio! Ja sam Dona... Dona Pere...

Sećaš ]i se mene? — Da... da... Zaista...

— "To ie tvoia žena... Bog ti ie počuvaoc, a OVO, bez uroka, tvoia deca.. Velik si... sada si velik... Gde si se krio tolike vodine?... On... stražar... on veli da će me uzeti... Sada u ovo doba, ima i ievreiskih stražara... otkada ie došao Englez... On ie stražar — a i on odgađa... Dugo ga VIĆmena već poznaiem... Sve što uradim i zaradim donesem niemu... Jer mi ie obećao... Kuham za niega »od onoga čime me ie Bog nadario«... Veruješ li mi: lonac onako kao što iest donesem niemu.. . Siroče ie... Ja mu De-

rem... Sve što zaradim, niemu dadem... On nažalost ne zarađuie koliko mu ie potrebno... Kao što si rekao — niie bogat... Samo treba da s nim DpTrogovori neko čiiu će reč poslušati... Samo ie to potrebno... Dobar ie mladić... Ne znam zašto odgađa... Ne sećaš li se što si rekao... One subote... Kada budeš velik — pogledaćeš tu stvar... Evo te sada, hvala Bogu, drugi čovek... Gospodin. (Reci tvojoi ženi hebreiski neka ne bude zavidma... rekla ie koketno i sa smeškom — mi smo stari znanci — reci ioji): hoćeš li da te odvedem k njiemu... Njegova ie kuća blizu... Hoćeš li da dođeš? — Obećao si... Videla sam te — iznenada! Odiednom se setih... Možda te ie DOslalo samo nebo... Rekao si da ćeš se pobrinuti za me — završila ie kao molećivim glasom.

Slušao sam niene reči nem i zbunien; zastideo sam se pred pamćeniem ove luđakinie... Kratak čas prođe, mislio sam na nien ZOVOT kao da tražim opravdania i kao da se branim pred vlastitim obećaniem: smilovanie i naivnost mladosti što su oni znali o rečima koje će takva iedna luđakinja da izrekne iednom... Sada pak, znam — žao mi ie što znam — da se ovakva Ženidba mora da spreči...

147