Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

nikako i ni komadić mjesta židovskom pitaniu, sukobu njegove mašte i surove realnosti. Već znatniia doza židovstva, bilo pozitivnih židovskih vrednota bilo pravih ili umišlienih negativnih oznaka, dostaie da izbaci židovskog gradanina iz niegova toliko ciienienog mira. Još ga više i sigurmiie uznemirule ma i nainiežniia siena židovskoga pitania, poiavilo se ono u odnosu nežidovske okoline prema niemu samome ili prema kojemu drugom Židovu.

Ovu je mutarniu mesigurnost uzrokovao povijesni razvitak Židovskoga građanstva. Otkako ie prezrenome ili u naiboliu ruku trplienome cehu Žžidovskih trgovaca emancipaciia donijela građansko pravo i zakonsko iziednačenie s ostalim građanima države, razvijalo se Židovsko građanstvo, kolikogod jie moglo, u onom smieru koji ice obećavao trajnost novoga pravnog stania i što nesmetaniji duševni užitak stečenih materijalnih pozicila. Ako su viesnici emancipacije iziavili da iednakost niije dana Židovima, nego građanima, onda su Židovi mastojali da budu što manje Židovi, a što sličniii masi ostalih državliana. Ako ie u prošlom stolieću država gušila svaki slobodniji izričai narodnih maniina, ier ie htiela da sve pripadnike sliie u bezboinu slitinu na koju će udariti svoj svemoćni pečat, onda su i Židovi morali živieti po ovoj ideologiji. Naipriie su ie prihvatili pod silu i protiv volie, ali su poslije, kad ie oslabio i degenerisao narodmi instinkt, zavolieli ovu kanibalsku ideologiju onom istom sliiepom liubavlin koiom su nekoć narodi to luđe obožavali Moloha što im ie više diece progutao ma Žžrtvenom oltaru.

Pokušavali su da zatome u sebi svaki tračak židovstva, svaki glas krvi. Počeli su se stidjieti i vaniskoga obličia i nutarnih karakteristika židovstva, tako da im se činilo presmiono i drsko čak i ono primitivno razlikovanie između naopakih zlosretnih posliedica galuta i urodenih svoistava židovskoga tijela i diiha. Nastojieći svim silama da postanu što sličniji okolini koia im ie sve više imponovala broičanom nadmoći, tielesnom sviežinom, duhovnom jediovitošću, a priie svega prirodnom sraštenošću s rodenom grudom — Židovi stu potpimno izgubili prirodni i prirođeni osjećai samosviljesti i poštovania samoga sebc. Miesto u sebi.i u svom krugu tražili su sva mierila u okolini i očekivali od nie. ocjenu svoga Života strepeći posve jednako i nad osudom i nad pohvalom svojih djela, ier se u dubini duše svaki puta iavliala krv koja nije mogtia da prizna toga suda, ma koliko se mučili da ga nađu pravednim i obiektivnim.

A okolina ie rado primala — u 19 viieku — ovo odricanie samoga sebe i likovala nad asimilaciiom Židova propisuiući im sve samosviesniie što imadu činiti, misliti, osiećati i htieti. Ali ie ipak branila da Židovi uđu potpuno u niene redove i da se stope s niom u iedinstvo. | u nioi se glas iz davnih dana bumio protiv toga slivania. U biti nijedan nežidov niije mogao da Židove prizna jednake sebi i da se posve pobrati s nima. Uviiek su mu oni ostali strani.

Tako ie nastalo društvo u kojemu su sami Židovi ili o njima ovisni nežidovi — kanda odiielieno od drugoga svijeta nevidliivem, ali i te kako oštrom bodliikavom žicom. Ovo društvo hoće u svemu da bude posve nežidovsko, nekad čak i protužidovsko, samo da me bi ko posumniao da su to Židovi. U temama razgovora, u objektima osiećainoza saučešća, u predmetima diclovania. ovo društvo-čudovište bieži što dalie od židovstva — i neće nikako da vidi: da ie ono svo i čitavo nužna posliedica galutskih prilika iza emancipaciie. Niihovo je držanje tek izliev, mimikriie i potcienivania samoga sebe. Uza sve fo, ı niihove vaniske geste, i oblici osiećania, i način ocienivania DOSVCE su židovski, samo što su iedanput židovski u pravom i viečnom značenlu, ler se iu nima ispoliavaijiu traine i vriledne ozmake Židovstva, a drugiput su Židovski s navodnim znakom, dakle u efemernom značeniu ove riječi, koie se osniva

OJI