Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Proširenie Džuiš edensi ie kompromis koii su po čitavom sviictu sklopili i ioš ga damas sklapaju organizovani cionisti s necionističkim Žžidovstvom, bilo ono dosad okuplieno u čvrstim savezima, poluorganizovano ili posve TasiJano i razasuto. Stoga ie prirodno da ie cionistički partner kompromisa odreden: Svietska cionistička organizacija i nieni zemaliski savezi: dok ie necionistički partner posve neodreden: negdie su {o Savezi opština, drugdje lože Bne brit: negdie velike dobrotvorne organizacije, drugdie istaknuti pojedinci; ukratko, negdie Čvrste organizacije koje su bile otpriie, a drugdie ličnosti izabrane ili imenovane od koiekakvih zborova, odbora itd.

Ipak se može reći da ie necionistički dio Džuiš eđensi zapravo ono Židovsko građanstvo, počevši od široke vrste sredniega staleža pa do vrška naimoćniiih bogataša, koje se obično zove liperalnim, neološkim, ili konzervativnim Žžidovstvomi.

Ortodoksni dio, barem koliko ie organizovan, a niie već otpriie po Mizrahiju bio sastavnom česti Cionističke organizacije, niie dosad stupio u Džuiš eđensi. Židovski proletarijat, i koliko imade prefstavnika u Džuiš eđensi, zapravo miie obuhvaćen ovim kompromisom. Oni dijelovi radništva, koii se bore u radikalnim klasnim organizacijama. nisu ni sada prišli Palestini: a oni drugi već su otprije ili bili članovi radničkih cionističkih stranaka ili su već raniie zbog klasne solidarnosti podupirali akciie za Kapai (Fond palestinskih radnika). Koliko su pak zaista prišli prošireniu Džuiš edensi, vrijedi za njih uz neke promijene sve Što vriiedi za građanstvo.

Borba između cionizma kao pokretne ideie i ortodoksnožidovske ili proletarske ideje niije došla ioš ni do one točke na koioi se može sklopiti barem primirie, a kamoli da ie ova borba ušla u završnu i odlučnu fazu. Glavni ie uzrok naprosto u tome što i ortodoksno židovstvo i Židovski proletariiat ima-– du za svoje životno uvierenie i za stav u svakom općeliudskom ili židovskom pitaniu daleko čvršću podlogu nego što ie imade Žžidovsko građanstvo.

Ortodoksija živi u sredniemu viieku. Za niu ie Žžidovstvo izabrano od Boga; svaki ie pojedinac kao diielak izabranoga naroda dužan čuvati svetu baštinu, makar zbog nie imao materijalnih teškoća i morao živieti u stvarnom ili duševnom getu. Ta zato smo u galutu! Kad Boze od svoje volie pošalie Mašijaha, onda ćemo se vratiti u Erec Jisrael. (U praksi ortodoksiiu pomalo uiiecaiem cionizma ipak počinie zanimati izgradnia Palestine, ali niena vika o trefe cionizmu onemogućuije pravu borbu principa.)

Proletarijat ispoviieda princip klasne borbe koia mu malaže rat protiv kapitala svih narodnih boia i koja ruši židovsku solidarnost, makar židovski radnik pored klasne podvlašćenosti ima da snosi i posliedice narodn:h protivnosti. Ta zato smo u kapitalističkom društvu! Kad pobijedi proletarijat, nestaće židovskog pitania. (U praksi upravo židovske radničke organizacije mnogo čine za očuvanje i razvijanie Židovskog karaktera; to ie dielomice neizravna posliedica cionizma, a dielomice nehotični rezultat same egzistenciie snažnih Židovskih radničkih organizacija s njihovim novinstvom. školstvom, društvenošću i kazalištima.) |

Ortodoksija i proletariiat svijesno Žive u »međuvremenu«, u očekivanit drukčije budućnosti. Oni imadu svoju vjeru koja otupliuie za niih oštricu židovskoga pitania. ier niegovo riešenie prenosi u budućnost, ali niegovnu egzistencilu potpuno razumije i time donekle ispričava., a da zbog toga ne treba da gubi vieru u sebe ni čitava grupna ni svaki poiedinac iz Zrupe.

Židovsko građanstvo nema ove Čvrsfe podloge za svoi Životni stav. Ono se osleća voliko u kapitalističkom društvu, a hoće da se osjeća voliko u galutu. Izgradilo ie ideologim u kojoi iedva imade miesta Žžidovstvu, ali

150