Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

se nadčoviečanska samosvijest raspala; svijest O Bogu i činu već se u koliievci ugušila: mogao si tek da se nadaš da ćeš postati eksponentom kakvog sitnog »napretka«; i ko ne bi mogao da Žudi ono što ie nemoguće, izvršiće samo ono što ie i suviše lako moguće. Tako je duševnu silu nadomiestila radinost, a silu požrtvovnosti vieština ugovaramia. Pa i čežniu za novim he" roiskim životom izopačila ie ta tendencija vremena; naitragičniji ie zacijelo primier onoga čovieka u kome ie ta čežnia bila iaka kao mi u koga, a koji se ipak nije mogao oteti dogmi evolucije: Fridriha Nietzsclica. ra

Ja dakle znani, da govoreći o obnovi, ostavliam tlo sadašniosti i stupam na tlo novoga doba koje će doći. Jer pod obnovom nikako me mislim nešto postupno. nešto, Što se sumira iz maiih promiena, već nešto iznenadno, golemo, ne mislim nikako nastavlianie i pobolišanie, već obrat i preobrazbu. Da, baš kaošto vierujem da u životu čovieka pojedinca može da nadođe momcnat elementarnog preokreta, kriza i potres i obnavlianie korijena do u sve razgranke bitka, upravo tako vieruiem da toga ima i u Životu židovstVa. -

U posliedniegca Jezaie govori Gospod: »Hoću da stvorim novo nebo i novii zemliu«. a autor Apokalipse ispoviieda: »Vidio sam novo nebo i novu zemlju. To niie metafora, već živi doživljai. Doživliai ie to čovieka kojemu se obnovila niezova bit, a time i bit sviieta. To ie ono isto duhom nadareno tijelo koic ic i nekoć bilo i nikoia sila nije zašla u ni, a da niie u niemu već bila; ali od velika potresa niegove su se sile stopile u aediustvo, a liema moći koi bi bila ravna prasili iednovitosti. To je baš ono u Što vjeruiem za ŽidoVsStVO: Te tek pomladivanie ili novooživliavanie, već istinita i potpuna obnova.

1 ako ie ideia obnove n tom apsolutnom smislu u naše dcba ostala uglavnom strana duhovima kojt su zabrinuti za dalji opstanak židovstva, omi Su ipak spoznali da živimo u času naiviše napctosti i konačne odluke, u času s dvostrukim licem, iednim koie gleda prema smrti, a drugim koie gleda prema životu i da se židovstvo ne može više održati tek samim nastavlianiem, nego da treba zahvaćati i preobražavati, liiečiti ; rješavati. Ali držeći se duha Vromena misle, da ie ono relativna, to iest postepena i dielomična obnova, ono što treba i što ie moguće. Ne mogu bolje da razložim smisao što ga pridajemi riječi obnova, nego da prikažem što ti muževi ı DO njima reprezentirane duševne struie pod niome razumilevoiu.

Uglavnome dva su tude osnovna shvaćania: a bit obnove gledaiu ma različite načine. ier i bitcžidov stva gledaju različito: prvo smatra židovstvVo konfesionalnom, a drugo nacionalnom zaiednicom. Oba ću razložiti ne DO nazorima niegovih prosječnih, nego po nazorima njegovih naiviših i vodilačkih pretstavnika. Što se tiče prvog shvaćania niie to lako razložiti, jer izmedu onih koji ga ispoviiedaiu nisam našao duha koj bi uistinu bio samostalan i nadmoćan: odabraću iednoga od naibolih, Moritza Lazarusa. Nasuprot se za drugo nadaje reprezentativna ličnost, a ta ie novoigvreiski mislilac Ahad Haam.

Lazarus, razuman i liubezan popularni filozof, dolazi za nas ovdie već stoga osobito u obzir, ier ie nedavno iz niegove ostavštine izdan imali Spis: »Obnova židovstva«. S nekim neobičnim osiećaiem iščekivania čitao sani ove riječi na napisnome listu koie su, ima tome više godina, mirovale u mojm mislima kao neka tamna ioš neotkrivena svetinia. I činilo se u prvi čas da se moie očekivanie neće razočarati. Na jednoi od prvih stranica stajala ic riječ koja me pogodila ı srce. Tu se kaže da ice cili »nanovo oživieti, zaista uvesti proročko židovstvo«. Veličina me ie toga cilia potresla. »Zaista uvesti proročko Židovstvo!« Ta što je proročko židovstvo i bilo druzo negoli zahtiievanie da se živi Đezuslovnim načinom” Ne da se Bogu služi ispoviiešću, korisnim svrhama sitmnoga života. me da se u mislima ide dokraia, a u dielima

127