Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

zastane na pO puta, nego da budeš čitav svakoga časa i u svima stvarima, pa da osiećanie Boga u svako doba ostvariš, eda bi se, kako veli Amos, pravednost očitovala kao snažna riiečka! Nikad se u povilesti čovječanstva tako moćnim glasom niie obiavilo geslo »sve ili ništa«. A to da se sad ispuni! Da bndnemo napokon Židovi kakve su zahtiievali proroci, to jest: bezuslovni liudi! Da se oslobodimo od iagme za dnevnim svrhama modernoga društva i da stanemo stvarati istinu iz svoga Života! Neka se oni polovični, tromi, požudrii svejednako i dalie nazivaiu Židovima. ali biće to jedino oni kojima le OZDilino do toga da uvedu proročko židovstvo! Dž, to mora da vodi do obnove židovstva — ! do obnovlienia čoviečanstva! — Ali čitao sam dalie, i moi se san rasplinuo. Ah, što se tu dalie propoviieda. bilo ie nešto posve, posve drugo. Ovo >»novooŽivliavanie proročkoga Židovstva«, bilo ie uglavnome samo Žžidovsk varijanta onoga Što ie Luther razumijevao pod novooživliavaniem evandeoskog hrišćanstva. MWacionalizovanie vierovanjia, pojednoslaviijivanjie dogme, ublaženie ceremonijalnog zakona — to ie bilo sve. Negaciia, sušta negaciia! Ne. bilo ie nepravo uvesti Lutherovo ime za poredbu — Lutherova koncepcija evanđeoskoga života bila ie kud i kamo stvaralačkiia. Ovo ovdie nije bila reformacija, bila ie samo reforma — niie bilo preobražavanie, nezo samo olakšanie — me obnova Žžidovstva, već nastavak niegov ı lakšem, elegantnijem, evropskijiem, salonskiiem obliku. Zaista, tisuću puta volijem one ftmurne i trome liude koji bezazlena srca dan na dan neskraćeno vrše ono što osjećaju kao zapoviied svoga Boga, Boga svojih otaca! Kako se tai slabašni program mogao prozvati novooživliavaniem proročkoga židovstva? Istina, proroci su govorili o ništetnosti svih ceremoniia, ali ne zato da olakšaju religiozni Život. već da ga oteščaju, da za učine istinskim i potpunim, da proglase svetost Činma. Zahtiievaimo nešto drugo, a ne takozvanu »pročišćenu religiju«, zahtiieyajmo dielo čisto i bezuslovno, samo tada ćemo smieti da se pozovemo ma prorolce Jisraela!

Posve drukčiji, neusporedivo dublii i istinitiii svijet otkrivaju nam misli Ahada Haama. U njima ie zaista nešto od duha proročkoga Žžidovstva, iako ne u Tiječovu iskonskome Žaru i ekstatičnoi snazi, nego prožimano fta!mudskom problematikom i maimonidskom apstrakciiom, ali po istinitosti unutarnicg gledatila i po bezobzirnosti zahtiievania opominie na baštinu proroštva. Ipak se ni Tu ne može naći ideia aposlutne obnove Židovstva. Ahad Haam očekuie obnovu od stvorenia duševnog centra Žžidovstva u Palestini. Mnogo se o tome govorilo da se takav centar na može stvoriti bez osnovice gospodarske maseobine i doista, kolonila kakvagod bila, može se izgraditi samo na osnovici Dprirodnih uslova bitka, drukčiie će da ostane umietna tvorevina koia se ne bi mogla traino opjrati rieprestanim nasrtaima spoliašnieca sviieta kojim unravliaiu određene svrhe. Ali niie to ono što ie ovdie bitno. Kakogod se razvila. zaciielo bi židovska naseobina u Palestini značila nešto veliko. nešto čemu u Doviiesti gotovo nema primiera: mogućnost da se obrazuje iezgra zdravog Židovskoz živlia koji bi tečaiem generaciia svakako stvarao i kulturne vrednote. Vjeroiatno bi ona uticala i na židovsku diiasporu iačaiući ie i držeći je ma okupu. Ali obnovlienie židovstva u apsolutnom smislu ne bi mogla da obezbijedi; a centar Židovskoga naroda samo će onda postati i centrom ŽidovsiVa. ako se ne bude stvorio u svrhu obnove, nego kac posliedak obnove i po nioi. Duševni centar može da promiče znanstveni rad, može čak i ideie — iako ne stvarati, a ono bar širiti i propagovati, mogao bi možda čak da bostane i sociialnim uzorom:; ali ono od čega iedino očekujem otio apsolutno, obrat i preobrazbu, preobrat svih elemenata, neće moći da izvede. Sioviše, ZOtOVO m! se čini da su za onai potres iz temelia koji mora da se desi priie nieza, plod-

128