Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

niie tlo: silna raskidanost, neobuzdano očajanie, beskonačno čeznuće, patctski kaos mnogih današnjih Židova, nego normalan i smirem bitak naselienika u Tođenoi zemlii.

Ali da se shvati što bi iedino moglo proizvesti onai preobrat o koiemu govorim, treba se sjetiti što ie ono Židovstvo za čijom obnovom! težimo. Pro=matramo li ga kao konfesiiu, dotakli smo se samo naigrublie zbilinosti organizacionoga oblika: prodrli smo do dublie zbilie nazvavši ga nmarodnošću; ali valia gledati ioš dublie da se spozna niegovo najunutarniie biće. Židovstvo ic duhovni proces koji se dokumentirao u unutarnioi povijesti židovskoga naroda i dielima velikih Židova. Preuzak se poiam dobiva o njemu, ako ga identifikuiemo sa Žžidovskom naukom o iednovitosti i s proroštvom kako to čine, svaki na svoji način, i Lazarus i Ahad Haam. Židovska ie nauka o iednovitosti samo iedan elemenat, a proroštvo samo iedan stadii velikoga duhovnoga procesa koji se zove židovstvo. Samo onai koji shvaća tai proces u svoj TiegOVOJ VCličini. u obiliu niegovih elemenata i u mnogim, različitimi preobražajima u kojima se očitovao u povijesti, može da razumiie značenie omoga Što ovdie nazivam 'obnovom.

Duhovni se proces židovstva vrši u povijesti kao težnja za sVe savIŠeEniim ostvarivanjiem triju izmedu sebe suvislih ideia: ideje iedinstva, ideie čina i ideie budućnosti. Kad govorim o ideiama, ne mislim, razumiicč se, aDstraktne poimove, nego prirodne tendenciie narodnog karaktera koje se očituiju tako velikom snagom i tako velikom ustraincešću, te proizvode kompleks duhovnih diela i vrednota kojii se može nazvati apsolutnim Životom Hnaroda. Svaki narod s iakim i specifičnim osobinama ima takve maročite temdenciie i takav sviiet svojih naročitih diela i vrednota koji su one stvorile, Da tako živi dvaput, jedanput prolazuo i relativno u nizu zemaliskih dana, nastainih i prolaznih koliena, drugiput — u isto doba — traino i apsoluino u svijetu liudskoga duha koj putuie i traži. Dok se u iednomu, u relativniomu životu. sve ukazuie kao slučaino, a često kao besmisleno, to se u drugome, apsolutnome životu, očituiu, sve ijedna za drugom, velike sviietle linije smisla i potrebe. Relativni život ostaje svojina narodne sviiesti, apsolutni ulazi neposredno ili posredno u svijest čoviečanstva. A između naroda nema nijednogza kod kojega bi ovo konstantno stvaranie apsolutnoga života, ovai duhovni proces narodnosti bio tako vidliiv i iasan kaošto ie kod židovskoga. U relativnotine životu židovskoga naroda i ı onome što se obično zove niegovom poviješću. i u svakidašnijici niesove sadašniosti, vrv svrhe, Žurba, iagma, patnie; ali iz svega se toga ispoliuiu cilievi, slaini i golemi i ispisuiu svoje nerazorivVe Znakove na nebo viečnosti. A pogledu koj progledava kroz relativni ŽIVOt DOgleda u apsolutni biva očito da ie sav metež u relativnome životu služio samo tome. da iz niega nastane zpsclutni Život, pa da ie zapravo ovai zbilia, a onai samo šarena, mnogolika prolazna prividnost. To se vidi ı židovstva tako iasmo i nedvoumno kao nigzdie drugdie, baš sam zato smio da nazovem Židovstvo duhovnim procesom.

Ovai se proces, kako već rekoh. zbiva kao težnia za astvaremiem triju ideja ili tendenciia koie su među sobom suvisle, koie su, štoviše, u karakteru naroda nešto jedinstveno, na se samo prikazivania radi moraju razlučiti, 1er povijesti prevladava sad iedna, sad druga. Težuia za njihovim ostvarefiiem niije nipošto postoiana i iednolika struia, već se sveudili oslabliuie odvodnicama, suša ie slabi, sad postais plića u Širokoi ravnici bez prepona sad se ope: vere kroz tiesnace divlih pećina i lemi o tisuću zapreka. Duhovni proces Židovstva biva u formi duliovne borbe, unutarnie borbe za čisto izvršenie narodnih tendenciia, borbe koja se sveudili obnavlia. Razlog ie ioji Dorbi, što,

129