Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

iednako kao i u životu pojedinca čovieka odlučne vrline nisu ništa drugo. nego oblikovane, u drugi pravac svedene, do idealiteta uzdignute strasti — i u životu naroda odlične ideie iednako nisu ništa drugo negc narodi nazoni uzdignuti u duhovne i stvaralačke visove. Pa kaošto se n životu poledinca Čovieka strasti odupiru oblikovaniu i svađanju u drugi pravac, kaošto provaliuiu u okrug kreposti i sprečavaju ie, da se Čista ispunjava, tako se opiru i narodni nagoni tome da budnu duhovnijii, pa smetaiu da se čista ispuniava, to iest da. se uzvisi u apsolutni život naroda. Tako se bore ideie u neku ruku same za se, za svoie oslobodenie iz tiesnoće narodnih nagona za to, da osamostalne i da se izvrše. Pokušaću da to razložim letimično na trima idejama židovstva jednovitosti, dielu, budućnosti —, ali pri tome mogu da izaberem od stadila duhovne borbe samo neke, osobito značaine.

Osnov ie ideji i tendencijii iedinstva u narodnom karakteru fai šio ZŽidov odvaikada bolie vidi vezu pojava negoli pojedine poiave same. Jače zapaža šumu mego drveće, more jače nego val, općinu jače nego čovjeka. Stoga u njemu ima Više raspoloženia nego slik4, a to ga i nagoni, da obilie stvari vezuie poimom prije nego ie sve to obilie proživio. Ali ne zastaie kod poima: teži da uznapreduje do viših jedinstava, do iednog naivišeg koie ie svih poimova i nosilac i kruna, osnovka i svod, kao neki pojam poimova, vežući ih u jedno, kako su se u mjima u iedmo vezale pojave, Ali ima u Židova drugo, dublie vrelo tendencije za jiednovitošću: to ie ono o koiemu sam već iednom govorio: njegova čežnja da se iz svoje munutarnje razdvoijenosti izbavi i uzvine u apsolutnu iednovitost. Oba se vrela slijevaiu u ideiu proroka o Bogu. Nastaie ideja transcendentne iednovitosti: ideia o Bogu koji stvara sviiet, vlada sviietom, liubi sviiet. Sav patos prorok4, maisilmiii patos povijesti čovječanstva, služi ovoi ideji. Ali to ie iedan vrhunac duhovnog procesa. Spoliašnie vrelo biva liače od unutarniega, vezivanie poimova jače od vezivania čeznića. Ideia se suzuie i gubi boiu sve dotle, da iz živoga Boga nastaje beživotna shema koja karakterizuie gospodovanie kasnoga svećeništva i nastainoga rabinizma. Ali tendencija za iedinstvom ne da se maknuti. Borba između sheme i čeznuća talasa se bez prestanka; prolazno se ta borba izmiruie u nazorima Filonovim, iznova se raspaliuie između maistora Talmuda, prožima pokret prahrišćanstva. ispunia ekskurze Midraš4a ı duša ie Kabale. Ali u toi se borbi preobražava samo biće ideie o iednovitosti. Bog se priklania svijetu; dolaze roievi niegovih emanaciia, Selirot da ga spoie s mjiime; njegova gloriia, Sehina, snazi do svijeta, da uza ni stanuie; u dušu čoviekovu padaiu iskre božanstva. Iz transcendentnoz iledinstva biva imanentno: iedinstvo Boga koji sviiet prožima, oživliava za Boga koji ie sam svilet: deus sive natura. To ie Bog Baruha Spinoze. Opet je dostignut iedan vrhunac duhovnoga procesa, našla se sinteza između vezivania: poimova i vezivania čeznuća. Ali opet počinie silaženie, opet se talasa borba. Začas se uzdiže živa tendenciia iednovitosti ioš iednom u hasidizmu, a onda sustaie pokret, sustaie borba: počinie neplodno doba, počinie naše doba. Gdie li su ostale sile koic sn pokretale borbom? Gdie li ie ostala ideia koia se borila? Piiesak ie pustinie oko naših nogu: poput pustiniskoga plemena putilemo, a ne znamo kuda. Ali naše čezmuće niie mrtvo. Diže glavu i viče u pustiniu za onim, za čime teži, viče kako ie iednoć zvao u pustiuiii Židov Johana u one doba koie je bilo kakvo ie naše: za obnovonmi. |

Druga ie ideia židovstva ideia o činu. Osnov ie niezin u narodnom ikarakteru, u tome, što ie Židov više motorno, mezoli senzorno udešen: niegov motorni sustav radi intenzivniie od niegova Ćutilnog sistema, u svome dicelovaniu očituje više supstanciie i više osobnosti nego u svome opažatiu, a niegovi ic životu važniie ono što postizava nego ono Što mu se dešava. Zato ima na DT.

150