Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
na Žalost i na tugu one koji naricati umiin... Teško onima koji žele dan Ciospodnji! Cemu nam dan Gospodnii — tad ie mrak a ne sviietlo.« (Amos). Prema riječima drugih profeta zlo Gospodnieg dama osietiće poganski narodi koji ne poznaju Boga. Jezaia i Jeremija, Joel i drugi, zadojieni univerzalističkim. idejama, nagoviještaiu Gospodnii dan za Jisrael i sve ostale narode. Štaviše, sama će priroda osjetiti strahote dana. Jezaja veli: ».ler će doći dan Gospodnii na sve ohole i ponosite, na svakoga koji se podiže, te će biti ponižen: na sve cedre libanonske velike i visoke, i na sve hrastove bašanske: na sVe gore visoke i sve brežulike uzdignute; na svaku kuli: visoku i na svaki tvrdi zid... Jeremija veli: »Pogledah na zemliu — bez obličia ie i pusta: pogledah na nebo — a svietlosti niegove nema. Pogledah na gore — one se tresu, svi brežulici drmaiu se. Pogledah — i nema čovieka, sve ptice nebeske su odletiele. Pogledah — i Karmel ie pustinia, svi niegovi gradovi oboreni od Gospoda. Jer ovako veli Gospod: sva će zemlia opustieti, ali ie neću sasvim zatrti.« CeTaniia veli: »To je dan kada će biti gniev, dan kada će biti tuga i muka, dan kada će biti pustoš i zatiranie, dan kada će biti mrak i tama, dan kada će biti oblak i magla-«
Geula ie posliednii stupani u skali mesijanskog: doba. Nahum i Jezaja II govore i o vjesniku osloboditelia: mevaser, mevaseret Ciion. Kasniie su ulogu vjesnika dodieliivali proroku Elii. Maleahi, posliednii ievreiski profet, najavliuie dolazak proroka Eliie priie Gospodnjieg dana. »Evo šaliem vam proroka Eliiu prije nastupa velikog i strašnoga dana...«
Mnogi se profeti slažu u mišlieniu da će samo iedan dio naroda. neznatni ostatak, doživijeti geulu. To ie značenie izraza »šeerit Jisrael«, prema Amos »šecrit Josef«, a Jezaia pretskazuie »Šear iašuv«. Tai ostatak sačiniavaće doDri, pravedni i čedni, ukratko elita naroda, a sastoiaće se od preživielih i jisraelskih i iudeiskih plemena. Siedinienie kroz stolieća raziedinienogz ievrejskog naroda u Jisraelce i Judeice biće iedan od naiznačainiih decađaia u mesiiansko doba. » Toga dana Gospod će opet podignuti ruku svolu da otkupi ostatak svoga naroda koji će ostati od Asiriie i Egipta, od Patrosa i Etiopiie, od Elama i Hamata i morskih otoka. Skupiće odbačene od Jisracela, a raštrkane od Jude okupiće sa četiri kraja sviieta. Zavisti Efraima će nestati, a nepriiatelii Judini biće istriieblieni; Efraiim neće zavidieti Judi, Juda neće nanileti zlo Efraiimu — nego će složno ići na Filisteice na zapadu, zaiedno će plijeniti narode istočne, na Edomliane i Moabliane dignuće ruke svoje, a simovi Amonovi biće im podložni« (Jezaia).
U doba geule provodiće se »Kibuc galuiot«, ti. Jevreji, poraštrkani DO svim zemliama, imaiu se okupiti i povratiti u domovinu. Ovo očekivanie, nago= vilešteno već u kniizi »Dvarim«, obuzimalo ie sve profete bez razlike. U opisu veličainog povratka Jevreja u domovinu niiedan se profeta nile dovinuo Dicsničkih visina kao Jezaia II. Međutim, kad se narod vratio iz Babilona, stvarnost je bila suviše kruta i daleko odmicala od onoga kako iu is zamislio prorokpjesnik. Profeti su naglašavaii političku vlast i moć ievreiskog naroda u mesijansko doba. Samo što ta moć znači za iedne prioritet Jevreia prema drugima narodima, dok drugi očekuiu samo da će jevrejski narod biti ravnopravan ostalima i kao takav neće biti podložan kao dosada·
Zemalisko dobro i blaženstvo nakon dolaska Mašiiaha opisano ic u sViietlim boiama od svih profeta. Momenti toga blaženstva iesu: mir među liudima i među narodima, prestaianie ratova, harmoniia u prirodi i liubav među životiniama, prevelika plodnost zemlie. Amos veli: »I povratiću roblie svoga naroda Jisraela, opet ću sagraditi puste gradove i naseliće se. zasadiće VinOgrade i piti vino iz niih, sadiće vrtove i jesti ploda iz niih.« Hozea veli: »Biću
232