Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Flegov Moisija upravo će zbog toga postati nenadmašivim klasičnim likom, ier ie Fleg našao divan sklad izmedu božanskog siaja i liudskih nagona Moisijevih, a pri tom ie znao ovai veličaini lik da iskleše iz onoga materijala kojega ie krcata naša književnost u BiDliii, Midrašu, Talmudu i drugdie. Kad čitamo Flega, kanda ie pred nama koie staro židovsko dielo, samo u veoma modernu obliku. Moderan ie i sam stil, iako se upravo u fom pogledu Fleg mnogo pomogao uZOTno lezgrovitim i bistrim stilom talmudskih anegdota. No moderna ic priie svega Flegova psihologija, ier u miega talmudska anegdota i legenda ne ostaiu narodnom pričom, nego se vežu u Živi prikaz živa čoviekasmrtnika koji ie, doduše, od Boga unapriied određen za ovu najveću misiju svijeta, ali koji i u neobičnim udesima svoga Života naipriie vidi samo sVvag– dašniicu, da se istom na izričit poziv predaie golemom zadatku i da ispunien svojim poslanstvom postane glasnikom Božiim izraelskomu narodu, pa tribunom narodnim pred Faraonom, zatim vođom beduinskoga tabora, pa organizatorom narodnoga Života, autorom Tore, sucem, zakonodavcem, prorokom, učiteljem, ukratko vođom izraelskoca naroda, a po niemu čitavog čoviečanstva. Sad pada s niega liudska sitničavost: u nebo se penie da primi Toru: s anđelima se bori da ie osvoji za svoi narod; svladava sve zapreke i teškoće. Toliko ga uzdiže niegova misila. Ali nikad se Bog ne može spustiti do čovieka i nikad se čoviek ne može uzdići do Boga: Moisiia stari; sumnie podgrizavaju niegovu vjeru; narodna ic tvrdokornost iača od niegove ustrpliivosti. Griieši i on protiv Boga, ier griieši protiv naroda, protiv čovieka. I on ie ostao Čoviek, ma koliko se uzdigao nad sredinu. | on ie pripadao naraštaiu griieha, i on ne smiie da uđe u Obećanu zemliu. Onamo vodi Jozua narod.

Zbog nemogućnosti da se prikaže drukčije sva vriiednost Flegove kniige, mora se izniieti nien sadržai koji ie ioš upotpunien prevodom čitave posliednie glave. No i sam bi sadržai bio previše opširan, kad bismo htieli pokazati sve fine nilanse kojima ie Fleg sam obogatio našu narodnu predaiu o Moisiii. Bibliisku povijest Moisiievu poznaie, zacijelo, svako. Originalnost ie upravo u promienama. Ovdie ćemo stoga donijeti opširnije samo prvi dio, tako reći pretpovijest Moisijievu, ier se niegova prava veličina otkriva istom posliie izlaska iz Egipta. Ali već ovai dio dovolino ilustrira našu tvrdniu da ie Fleg po stilu i po psihologiii nadasve moderan, te nam ie Moisiiu potpuno približio.

Gdiegdie ie upravo uzbudliivo vidieti kako ie Fleg iz neugledne pričice ili izreke talmudske stvorio naiuzvišeniiu poredbu ili misao — kao oiai brusač koji iz neuglednog i oporog kamena izbrusi siaini briliant, dakako samo onda. ako ie onai kamen već od naravi bio dragsuli,

Neka ovai kratki prikaz pripomogzne da Flegov Moisiia postane ona kniiga koju će čitati svi, ier će u nioi naći odiek naivećih istina i naidubliih čežnia židovskoga naroda i Čovlječanstva.

=

Izraelskom su narodu svanuli crni dani. Faraon se boiao da će se Izraelci umnožifi i da će osiliti u Egiptu. Kad ie iednom saniao da će se roditi Spasiteli koji će izvesti Izraelce iz Egipta, zapoviedi da se svako muško novorođenče baci u valove Nila. (Tu Fleg prema midraškim legendama okružuie Faraoma trima savjetnicima liovom, Bileamom i Jitrom. liov ie šutio, zato ga je Bog posliie predao sotoni na iskušenie; Bileam ie dao ovai opaki saviet Faraonu, zato jie umro naprasno; Jitro ie govorio u korist Izraela, zato ie postao Mioisiievim svekrom, a sinovi su niecovih sinova bili članovi sinedriia.)

Izraelci su u Egiptu zaboravili na svoje običaie, ier su htieli da budu iednaki Egipćanima. Od svih ie plemena samo Levi sačuvao uspomene i nade

246