Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
Izraelove u srcu, a u tome plemenu pravednik izmedu pravednika. Amram, muž Johebede, otac Arona i Miriame. A na pravednosti Amramovoi stajao ie Svijet.
Jer, kako su rekli naši pređi, Bog hoće da bude nazočan na zemlji. Tu ie boravio na prvi dan prvoga čovieka. No kad jie Adam zgriješio, uspela se Božia nazočnost opet sa zemlie u prvo nebo; kad ic Kajin zgriiešio, uspela se opet s prvoga u drugo nebo, i tako se skrivala postepeno, biežeći pred naraštajem Henoha, potopa, Babilona. Sodome, u trećemu, pa u četvrtome, u petome, u šestome nebu: a kad ie Faraon htio oskvrnuti Saru, prognala se Božia nazočnost u sedmo nebo. No s Abrahamom, Izakom i Jakovom, s Leviiem i Kehatom spustila se opet do u drugo nebo; sad, zaslugom Amramovom, boravila ie, potpuno spremna da se vrati liudima, na nebu prvoga meba, i gle, naskoro ie imao s Moisijem da bude Bog nazočan na zemlji.
Kad ie Amramu iza mnogih čudesa Johebed rodila sina i kad su ga morali u kovčežiću izložiti na obali Nila, došla ie onamo Faraonova kći Bitia da se kupa, a bila ie gubava i zbog gube nerotkinia. Cim se dotakla dieteta koje ioi dodade sluškinia, odmah spade s nie guba. Nadievši mu ime Moisija i uzevši za doikiniu Johebedu (ier, kažu naši mudraci, usne koje su imale iednoć da se razgovaraju s Viečnim nisu smiele da se okaliaiu nečistim mlijekom Egipćanke). Bitia iza tri godine prikaže Faraonu Mojsiiu kao plod svoje utrobe, ali već kod ovoga prvog susretaia Moisiia skine Faraonu krunu s glave i posadi je sebi na slavu. Bileam ie savietovao Faraonu neka usmrti diiete, jer će ga ono staiati glave.liov reče neka umre, ako zna što čini, a ako ne zna, da ostane na životu. (litro ie ioš priie pobiegao kući u Midian boieći se Faraonova gnieva, ier ie govorio u korist Izraela.) Kako će saznati zna li diiete što radi? Dadoše mu dvije zdiele, u iednoi žeravke, u drugoi dukata. Moisiia ie htio da uhvati dukat. ali mu anđeo Gabriel skrene ruku do druge zdiele, te uhvati žeravku i prinese je ustima. Stoga, kažu naši mudraci, biiaše kroz čitav ŽiVOt HicčgOV iezik težak i niegov govoi težak. Bitia kriknu. a Faraon se nasmija. Oprezni liov ode u Uc svoje rodno miesto; a Bileam se liutito vrati u Aram Naharajim. Tako postade Moisiia, koji ie imao kazniti Egipat, knezom nad svim knezo= vima egipatskim.
Kad ie dorastao do učenia, dobile za učitelie naipametniie „mudrace. Jedni su ga učili imena bogova. drugi povijest Faraon4, treći kralievsku dužnost ratovania. Ali dok bi po danu učio imena bogova, budile su se noću, ma niegovu ležaiu od bjelokosti, piesme koie mu ie nekoć pievala Johebed, a ome su pievale o Bogu koji nema životiniske glave, ni čoviečjeg lica, ni zviezdanog siaia ni zemliine boie, o Bogu koga niko ne vidi, koji ie svagdie i koji ie iedini Bog. Dok bi daniu izgovarao povijest moćnih Faraon4, pievale su noću Johebedine piesme narodu koji niie imao Žrtve ni kipova ni robova pod sobom, nego jie sam robovao hraneći se bolom i čemerom. Dok bi daniu ponavliao kralievske dužnosti okrutnob ratovania, bruiala ie noću u srcu pjesma: »Budi oprezan kao Jakov, blag kao Izak, vieran kao Abraham.«
Kad ie dorastao do boinoz koplia, poslaše ga da svlada ustanak etiopskoga kralia Kikanosa. Kikanosova kći Tarbida zaliubi se u Moisiju i poruči mu: »Oženi me, pa ću ti pokloniti svoju liepotu i svoi grad.« Ali se Moisiia siećao kako mu ie Johebed pievala o Sari koia ie bila sluškinia, o Rebeki i Raheli, kolje su bile pastirice; i niie htio da se oženi kćeri kralievom.
Vratio se ovienčan pobiednom slavom. Faraon ga posadi pored sebe na priiestolie, dade mu dvostruki bič u ruke i dvostruku krunu na glavu. Okrunien se vozao kroz Fgipat. Jedanput, kad se u siaiu vozio krai Gošena, vidie na
249