Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

gova okrutnost. Svako bi veče za vrijeme večere bacio psima desetero ijevTIeiske diece, i dok bi ieo, gledao bi kako ih proždiru psi. Tada prodre iauk maika do Boga. Jevreji, doduše, nisu zavriiedili spasa, ier su im griiesi bili bez broia, ali se Viečni sieti onoga što ie obećao praocima, i htiede da iz sramote ovoga naroda iznikne blagoslov za sve narode.

Amram ie umro i Moisiii svanu čas; jer, vele naši mudraci, čim zapane sunce iednoga pravednika, već osvane Sunce drugoga. Vierni ie pastir išao, paseći stada Jitrova, svaki dan sve dublie u pustiniu; neka ga ie sila vukla 'onamo: tražio ie Božiu nazočnost. Ako hoće da u sebe primi Božiu nazočnost. mora da stvori u sebi pustiniu. |

Jednog je dana staiao na podnožiu brda Sinaja. Fu mu se javio Bog u ermu trnia koje ie gorilo a nije izgorilo. U trnju, ier ie trn čedniii od, svega drveća kao što ie Izrael čedniji od svih naroda. Grm ic goTiO, 8. niie izgOTIO kao što nevolie gore u Izraelu, ali ne mogu da izgore Izrael.

Bog reče Moisiii: »Jauk diece Izraelove u Egiptu dopro ie do mene; vidio sam {lak kojim ih Egipćani tlače. Stoga haide onamo, ier te šaliem k Faraonu da izvedeš narod moi iz Egipta i dovedeš do ovoga briiega gedie će me SDOznati i u zemliu n koioi teku med i mliieko, koiu sam obećao praocima.« Ali u Moisije niie bilo smionosti da posluša, i sedam se dana protivio. Božioi volji. Svaki dan iznosi nove razloge, ali Bog nalazi svagda proturazloge, tako da naizad Moisiia pristaie, oprašta se s Jitrom i s Ciporom, i odlazi sam iašeći na magarcu. A ovai je isti magarac, kažu naši mudraci, nosio drvo za žrtvu kad se praotac Abraham peniao na Moriiu da žrtvuje Izaka; i ovai će isti magarac nositi Mesiiu kad na svršetku dana dođe na zemlju.

Na po puta sretne Mojisiia Arona kojega ie Bog poslao da mu bude u pomoć. Moisiia ie bio istina, a Aron je bio liubav; Moisiia ie donosio pravdu, a Aron mir. Toga ie dana bilo Mojsiii osamdeset godina, a Aronu osamdeset i tri.

Kad su iavili narodu u Gošenu vijest Božiu, diže se uzvik: »Spasi nas, Moisiia, spasi nas!«. Koji je miiesio opeku, vikaše, i koji ie kopao iamu; vikaše, koji ie nosio slamu i koji ie nosio kamen; koji ie zidao kuću, vikaše, i koji ie zidao grad: a blizu mrtvaca, koji ie trunuo, vikaše koji ic ležao na samrti: »Spasi nas! Spasi nas!« I rodi im se u srcima nova viera. Vo

Jer. vele naši mudraci, Izrael ie nalik na maslinu; kad-ie dozrela na drvetu, uzmu je i nose je u tiiesak, metnu ie pod kamen, zdrobe ie, svežu ie užeima, pritištu ie kamenima; tada nastaje ulie; takav-ije i Izrael: narodi svijeta zgrabe ga, biiu ga, meću ga u okove i Želiezo, guše ga u tamnicama, gaze ga nogama; tada nastaje Izraelova molitva poput dragzocienmog ulja.

Ali nisu svi Jevreii bili robovi. Neki su se obogatili, a među njiima ie naimoćniji bio Korah koji se kod Egipćana zvao Korakti i koji ie bio, kao nekoć Josip, rizničar Faraonov. te su u njiegovoi ruci bili svi kliučevi svih blaga. Ali niegovo bogatstvo niie bilo od Boga kao Josipovo: ier ie Josip gomilao za Sve, 'Korah samo za sebe; kad bi Josip prolazio, bacale bi mu kralievne s prozora prstenie i ogrlice; a kad bi Korah prolazio, okrenula bi sirotiniska dieca glavu i pliunula bi na zemliu.

Kad su čuli o namieri Mojsiievoi i o nadi svoje braće, uplašiše se ovi Jevreji koji su u srcu bili egipatski. Pomisliše: »Ako Faraon hoće da zadrži svoje robove, neće li se niegov gniev survati na nas? A ako ih pusti otići, neće li i nas izagnati s nilma?« Korah pošalie Datana k robovima u Gošen, a on im šapnu u uho: »Zašto da odete? Korah imade vlasti nad vlašću Faraonovom; on će tiblažiti vaše ropstvo.« Tada rekoše Jevreji: »Zašto da odemo?«

Ipak ie narod pristao da ih Moisiia izvede iz Fcripta; ali kad ie trebalo da stariešine pođu s nim i s Aronom k Faraonu, razbiegnu se od straha. Fa-