Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 01. 07. 1930., стр. 36

raon ne posluša niihov zahtiev koji su izniieli kao nalog Viečnoga, nego još pooštri muku izraelsku podvostručivši im posao koji su imali da vrše. 1 već narod odbaci svu nadu i preda se u zaštitu Korahu.

A Moisiie poviče Viečnome: »Gospode, rekao si mi da si Bog pun stirpliivosti i smilovania i da ćeš po meni ostvariti Što si obećao praocima. No iedva sam izgovorio tvoie ime, a ioš ie veća muka spopala narod!« Bog mu odvrati: »Moisiie, da su ioš živi koji su se zvali moii praoci! Nisu me pitali za ime pa da mi služe. Abrahamu sam rekao: Daću ti ovu zemliu koju sam odabrao: ali kad ie htio da pokopa tamo Saru, morao ic da plati miesto za nien grob; ipak niie mrmliao protiv mene. Izaku sam rekao: Daću ti ovu zemliu koiu sam odabrao; ali kad ie u nioi htio da popiie kap vode, morao se zbog nie svađati s pastirima Gerarskim; ipak niie mrmliao protiv mene. Jakovu sam rekao: Daću ti ovu zemliu koju sam odabrao; ali kad iu ie morao ostaviti zbog mržnie Ezavlieve, nije mrmliao protiv mene. A tebi sam rekao svoje ime u kojemu ie moja mioć, a već kod prvog iskušenia počinieš da se tužiš. Da sam samo pravednost, kaznio bih te: ali ia sam strpliivost, zato ti praštam· Sada idi, šaliem te k Faraonu, da ga prosvijetliš moiim čudesima; ali ti poštui, ma koliko ie pokvaren, u njemu kralia, i kreni s moiim narodom istom onda kad ti on dopusti. I šaliem te k svome narodu da ga spaseš moiim čudesima; ali ti poštui, ma koliko ie griiešan, u niemu narod i osudi ga istom onda kad mu griieh bude veći od nicgovih muka.«

ZEEV HARARI: NEKAD BIVA

Ti si došla bo samotm oblačakh, obtočen suncem na broljelnom lazuru. Došla s haha kao tobh dašah

s dalekog juga rascvjetalhih ruža.

Kao da je vjetar te donjiho.

U tvom hodu lebdjelo Je nešto lagano, vitho, bprofinjeno, shladno,

da bi svahim hrohom mogla myjerih, se divljom „svnom mladom.

U struku si se svijala lagano

ho duge vlati sočne albshe trave,

ı hud bi brošla, svahud nasmijano točila si strast i čežnju, ljubav ı toplinu.

Ja znam da th kosa vonjala Je strasno ho noć bod hrošnjJom starog Jorgovana ı znam Priču onu ljubho uljuljanu. · ]} trzaj tvoj, šabat ı toplinu. 41 nehad biva da mi me Jasno jesi | bila i — — — 1l samo

čćežnja — — — 1mins Jorgovana.

_dpril 1930