Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

zvao kraliem. Pa neka bude volia moia da bi svi oni, koji niknu iz tvoga krila. bili onakvi kakav si ti.

Zato se kaže: pravednik ic poput drveta koie ie zasadđeno uz izvor: Ono rodi plodovima u pravo vrilieme, niegovo lišće me sahne. Plodovi — to su mu-– draci koji potekoše od niegova sjemena, lišće — to su viernici Čiia ie viera viečna. ;

Rodđenie Izakovo

Bog se sjeti Sare i učini onako kako obeća po svome andđelu. Gospod ioi vrati dane njezine mladosti.

U času, kad se Gospod sietio naše pramaike Sare, sietio se i mnogih nerodnih žena; mnogi gluhi opet dobiše sluh, mnogi slijepi opet dobiše vid, mnogima luđacima opet se vrati razDoritost. Drugi pričaiu da se povećao broi svietala na nebesima i da ie Gospod na dan rođenia Izakova za četrdesetiosain puta pojačao svijetlo sunčeve kruglie.

Priča se: na dan rođenia Izakova priredi Abraham veliku gozbu. Ali pogani mu se narugaše i rekoše: ieste li već ikad takvošta vidjeli, da starac ı starica pokupe nekakvo dijete na trgu i da kažu: naše ie. I nesamo to, oni DTiređujiu čak i gozbiu, da potkriiepe svoice riječi. Što ie učinio Apraham? On ie sazvao sve velikane vremena, a Sara ie pozvala k sebi žene; svaka ie povela svoje dijete, a dojilie ostadoše kotkuće. I desi se tada čudo na maici našoi Sari; niezina se prsa rastvoriše ko dva vrela, i ona ie napolila svu doienčad.

Ali narodi se ioš uvilek rugahu govoreći: možda ie uistinu. devedesetgodišnja Sara porodila, ali ie pitanie da li ie diiete tvorio stogodišnii Abraham? Ali uskoro se promiieni lice Izakovo i posta iednako licu Abrahamovu. Tada otvoriše svi svoja usta i rekoše: Abraham ie tvorio Izaka.

NAHUM GLATZER: LEGENDA

Svetište ie bilo razoreno. Jeremiia ie ležao na pustom vrhu brda kuda se običavao sklaniati kad ie htio da se sabere. Noć ie bila vedra, a zvijezde su sviietlile siainiie no ikad priie, kao da su se nasrkale sviietla i vatre zlatnoga Žara.

Bog posla svoi glas u bolnu osamu Jeremiie: »Ja sam otac iedinoga sina. Sagradio sam za ni bračnu ložnicu, ali on je umro ne vidievši svoie zaručTIiCe.« Tada reče Jeremiia: »On niie umro, ne, ti si ga ubio. O, dai mi snage da ga opet oživim!« -

Jeremiia siđe s brda, pođe do Jordana i poviče: »Probudi se, Moisiie, vjerni slugo; probudi se, ioš iednoć moraš da oslobodiš svoi narod.« -— Valovi Jordana šuštaiem prenesoše ovai zov do groba Moisiina za čiie miesto niko Tie ZHa.

Vjerni se pastir podiže i pođe s Jeremiiom do voda babilonskih. Ondie su siedili sinovi Jisraela i plakali siećalući se Ciona. Kad ugledaše Moisiiju, počeše da govore jedan drugome: »Gledaite, Moisiie ie ustao iz groba da nas spase.« I uđe nada u niihova tužna srca·

Tada reče Jeremiia Moisiii: »Haide, vratićemo se, ier narod koji se nada nije mrtav. Utiešićemo žalosnoga Oca.«

Oni se popeše na pusti vrh brda kuda se Jeremija običavao sklaniati kad ie htio da se sabere i povikaše: »Ti, sveti oče, tvoji sin ŽivVi!«

A anđeli službe zapievaše u horu: »Ivoi Sin Živi!«

270