Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 01. 07. 1930., стр. 54

zvao kraliem. Pa neka bude volia moia da bi svi oni, koji niknu iz tvoga krila. bili onakvi kakav si ti.

Zato se kaže: pravednik ic poput drveta koie ie zasadđeno uz izvor: Ono rodi plodovima u pravo vrilieme, niegovo lišće me sahne. Plodovi — to su mu-– draci koji potekoše od niegova sjemena, lišće — to su viernici Čiia ie viera viečna. ;

Rodđenie Izakovo

Bog se sjeti Sare i učini onako kako obeća po svome andđelu. Gospod ioi vrati dane njezine mladosti.

U času, kad se Gospod sietio naše pramaike Sare, sietio se i mnogih nerodnih žena; mnogi gluhi opet dobiše sluh, mnogi slijepi opet dobiše vid, mnogima luđacima opet se vrati razDoritost. Drugi pričaiu da se povećao broi svietala na nebesima i da ie Gospod na dan rođenia Izakova za četrdesetiosain puta pojačao svijetlo sunčeve kruglie.

Priča se: na dan rođenia Izakova priredi Abraham veliku gozbu. Ali pogani mu se narugaše i rekoše: ieste li već ikad takvošta vidjeli, da starac ı starica pokupe nekakvo dijete na trgu i da kažu: naše ie. I nesamo to, oni DTiređujiu čak i gozbiu, da potkriiepe svoice riječi. Što ie učinio Apraham? On ie sazvao sve velikane vremena, a Sara ie pozvala k sebi žene; svaka ie povela svoje dijete, a dojilie ostadoše kotkuće. I desi se tada čudo na maici našoi Sari; niezina se prsa rastvoriše ko dva vrela, i ona ie napolila svu doienčad.

Ali narodi se ioš uvilek rugahu govoreći: možda ie uistinu. devedesetgodišnja Sara porodila, ali ie pitanie da li ie diiete tvorio stogodišnii Abraham? Ali uskoro se promiieni lice Izakovo i posta iednako licu Abrahamovu. Tada otvoriše svi svoja usta i rekoše: Abraham ie tvorio Izaka.

NAHUM GLATZER: LEGENDA

Svetište ie bilo razoreno. Jeremiia ie ležao na pustom vrhu brda kuda se običavao sklaniati kad ie htio da se sabere. Noć ie bila vedra, a zvijezde su sviietlile siainiie no ikad priie, kao da su se nasrkale sviietla i vatre zlatnoga Žara.

Bog posla svoi glas u bolnu osamu Jeremiie: »Ja sam otac iedinoga sina. Sagradio sam za ni bračnu ložnicu, ali on je umro ne vidievši svoie zaručTIiCe.« Tada reče Jeremiia: »On niie umro, ne, ti si ga ubio. O, dai mi snage da ga opet oživim!« -

Jeremiia siđe s brda, pođe do Jordana i poviče: »Probudi se, Moisiie, vjerni slugo; probudi se, ioš iednoć moraš da oslobodiš svoi narod.« -— Valovi Jordana šuštaiem prenesoše ovai zov do groba Moisiina za čiie miesto niko Tie ZHa.

Vjerni se pastir podiže i pođe s Jeremiiom do voda babilonskih. Ondie su siedili sinovi Jisraela i plakali siećalući se Ciona. Kad ugledaše Moisiiju, počeše da govore jedan drugome: »Gledaite, Moisiie ie ustao iz groba da nas spase.« I uđe nada u niihova tužna srca·

Tada reče Jeremiia Moisiii: »Haide, vratićemo se, ier narod koji se nada nije mrtav. Utiešićemo žalosnoga Oca.«

Oni se popeše na pusti vrh brda kuda se Jeremija običavao sklaniati kad ie htio da se sabere i povikaše: »Ti, sveti oče, tvoji sin ŽivVi!«

A anđeli službe zapievaše u horu: »Ivoi Sin Živi!«

270