Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

nizma se udružiše arapshi efendije sa zlonamjernom administracijom pod batronažom engleshoga hapitahzma. 4li mi smo brežvjeh «gipatshe faraone, babilonshe veletrgovce. rimshe velebosjednihe. Preživjećemo i engleshe imberijaliste ı arabshe izrabljivače.

Parcovi ostavljaju brod hoji tone. 4 sa7mo anemični barcovi mogu hod brvoga ljuljanja da bomisle na brobast broda. A4ho su {Ueizmann, (Oarburg i Melchett demisioniralt, onda to može da bude samo oštar brotlest protiv ove najveće prevare u židovshoj histoji, ili dohaz da se definitivno slomio sistem povjerenja u Oelihu Britaniju, da nam ostaje još jedino abet na savjest svijeta, na dobro shvaćen interes samoga arabshog radnog mnaroda i na životni imstinht židovstva. Naystavićemo rad. ma haho nam daleho. barem u 09voOme tnurnom času, svjetlucahi lučki signal. Jer mi druge luhe memamo i nećemo.

U Erec Jisraelu još će živjeti židovshi narod. s voljom drugih ih proto njihove voli. u sporazumu s arapshim radnim narodom, had budu već davno zaboravljeni lordovi i efendije. Možda će biti rezultat ove vladine jeguljaste a okhrutne dehlaracije. da će se, iznad mjenog bohušaja razdvojenja ı iznad svih onih žoji su zapreha ujedinjenju. sastati arapshi ı židooshi radni marod.

Bilo što bilo. naša je volja meslomljiva. Naš but vodi nabred. do cilja.

Zasreb. 95. ohtobra 1930

Dr. Cvi Rothmiiller

BELEŠKE UZ DOGAĐAJE

Poslednjih dana mnoge i velike svetske ucvine pune svoje stupce o Jevrejima. Iako ras imade u Evropi upravo neverovatno malo, svega dva od sto, često se o nama vodi reč. O nama se vodi računa mnogo više no što mislimo i hoćemo. Tako mi ispadamo u ožima ncupućenih kao narod mnogobrojan, uticajan, materijalno bogat, te se često moramo iznecraditi koliko nas cene.

<

Idući mesec održaće se #2007 ža auslrijsho narodno pretstavništvo. Na našu nesreću, biće to gotovo neposredno iza izbora u Nemačkoj gde se broj zastupnika antisemitske stranke tapetara bez državljanstva Adolfa

Hitlera poosmerostručio. I kao što jedna nesreća nikada ne ostaje osamljena, tako će ı ovaj uspeh hakenkrajca u Nemačkoj povući za sobom novi i prvi uspeh u Austriji. A što to znači, objašnjavaju nam najnovije VEStI IZ Rajha. Dok visoki državni funkcionar dr. Schacht, pretsednik Nemačke narodne banke, izjavljuje u Njujorku da je antisemitska delatnost u njegovoj domovini nemoguća (on boravi u Americi da poseti različne finansijske magnate), dotle razbijaju nadobudni Hitlerovci na najistaknutijim mestima | Beriina izloge dućana kojima su vlasnici Jevreji. Zasad samo razbijaju izloge. Sutra će možda ı jevrejske glave.

U Austriji je počela izborna borba. Veliko je pitanje: za koga će glasovati Jevreji? Sve su stranke antisemitske, od nacionalnosocijalističke, koja je to već po programu, pa onda Hajmvera kneza Starhemberga, Seipelove kršćanskosocijalne stranke, nove centrumaške stranke bivšega kancelara Schobera, koji je doduše ispravan karakter, ali je učinio izbornu kolaboraciju sa Velikonemcima, antisemitima po osećaju, pa najzad do socijalnodemokratske stranke, vođene po svojim areligioznim jevrejskim ideolozima koji kao jedini socijalisti Druge internacionale negiraju prava Jevreja na narodno samoodređenje i na obnovu narodne domaje u Palestini. Austrija je danas anftisemitska zemlja. To je doduše i prije bila, ali je ostala ı danas kada su gotovo polovicu poslaničkih mesta zauzeli pretstavnici radnika. U bečkom magistratu ne može Jevrejin, makar to bio i samo po konfesiji, dobiti nameštenje; Jevrejin, pa imao i svetski glas učenjaka, ne postaje univerzitetski profesor: na sudu je Jevrejmnu onemogućena karijera, baš kao pre nekoliko decenija, za vladavine pobožnoga Franc Jozefa i njegova prijatelja, znamenitog načelnika Beča ı čuvenog antisemite Luegera. Velike građanske ı liberalne novine neprestano kombiniraju: kako će glasati Jevreji. Njih imade u Ali kažu da su uspeli da taj broj povise na pola milijuna. Da ne mislite, možda, da svaki Jevrejin broji za

Beču oko četvrt milijuna.

dva. Nego je taj broj nastao time, što su, vele, Jevreji predobili za sebe još četvrt milijuna gospodarskom ovisnošću, mešovitim brakovima iı uticajem na mnoge hrišcanske

familije. U stvari je upravo obrnuto: ne gla-

95