Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

suju hrišćani za jevrejske kandidate, nego Jevreji glasuju za nejevrejske listine.

Sve su stranke današnje Austrije manje više antisemitske. Naravno, najjednostavniji je izlaz posebna jevrejska listina. Tako će i kiti. Nosilac će opet biti poznati vođa bečkih radikalnih cionista nadinžinir., Rebert Stricker. Ali su već u dva poslednja izbora Jevreji ostali unatoč svojoj listini bez mandata. Židovski kapital glasuje za građansku hrišćanskosocijalnu stranku, a »mali ijudi« iščekuju spas od socijalne demokracije. Samo zeboravljaju da su to austrijski socijalisti. A to je vrlo važno.

Jevreji će svakako loše proći. Ako kojim čudom iı bude jevrejskog mandata, antisemjtizam raste nerazmerno brže i bolje nego što bi mogao da donese koristi taj jevrejski poslanik. Obzorje jevrejskog naroda u Srednjoj Evropi bilo je već često i suviše tmurno. Ali danas je ono očajno. Politički antisemitizam u Nemačkoj ı Austriji, kulturni i verski u Madžarskoj i Rumuniji, gospodarski u Poljskoj. Galut stoji pred svojom najvećom katastrofom u istoriji.

*

Na kapijama drevnog carskog dvora Beču na Ringu stoji velikim slovima: Justitia regnorum fundamentum. Ali su u Austriji i previše čvrsto povezali Justiciji oči, i sami veruju da su poradi toga porušeni temelji monarhije.

Pravda i sudstvo danas su u Austriji na najnižem stupnju. Porotni sudovi su postali ruglo, ubojice su im junaci, a nevini mora da postanu mučenici.

Slučaj studenta Filiba Halsmana neće se tako brzo zaboraviti kako bi to hteli u Austriji. Taj najnoviji slučaj Mauriciusa potpuno je uzdrmao javno mišljenje.

Na temelju dečjih pretpostavaka osuđen je dvaput mladi jevrejski student prvo zbog umorstva, onda ubojstva na vlastitom ocu. Zašto bi to učinio, nisu se mnogo oni sitni ljudi iz Inmsbrucka pitali. Ali oni tako retko imadu prilike. da osude jednoga Jevrejina! Pa još zbog umorstva! Celi je svet ubeđen u nevinost sina pokojnoga zubara iz Rige. Drukčije o tome misle Tirolci. Jevrejin je kriv. I kada mu Pretsednik Republike podeljuje amnestiju, napadaju Halsmanna, što je pri-

mio OvO pomilovanje. Nijedan se nije hteo baviti činjenicom da nevin čovek čami ı samici. Samica? — viču najkulturnije glavc puku. Neka se svaki od vas dade samo na nekoliko dana zatvoriti u samicu. Okusiće pakao na zemlji. Sam među četiri zida razmišljaj o pravnoj zabludi.

Zabluda? No da, radilo se samo o jednom Jevrejskom studentu. Inozemcu.

Uostalom, koji Jevrejin nije u Austriji iriozemac”

*

Vreme ide. Starimo i pratimo zbivanja. Sećamo se događaja. Svetski je rat završen prce dvanaest godina. Balfourova je deklaracija stara već trinaest. Cionistička je organizacija prešla već tridesetu.

Samo kod jednoga čoveka prestalo je vieme. Herzl je umro sa četrdeset i četiri, i mi ga uvek znamo samo u tim godinama. I ne pomišljamo da bi on bio već prešao sedamdesetu. Zato nam je čudno da su njegova deca već u četrdesetim godinama. Sigurno se posle smrti Teodora Herzla nikad nije toliko pisalo o njegovoj deci kao ovih dana. Karakteristično: o Herzlovoj deci pišemo sad kad su umrli.

Živi još najstarija kći Truda. Najmlađa Je umrla u Bordou od tuberkuloze, a jedini njen brat postaje na njenom odru samouboJica. To je tragedija dece najvećeg Jevrejina na prekretnici stoleća. Genije ostaje bez naslednika u rodu. njegov presumptivni naslednik prosvirao je glavu tanetom, mučen zapletajima svojih nazora. Maleni sin velikoga oca,

Ni za neobičnog čoveka nije sitnica da je tri puta promenio konfesiju. Ili da neće da

primi u službi trinaestu plaću, jer je samo

„dvanaest meseci radio. Ili da odbija otprav-

ninu, jer nije ništa radio za nju.

Takav je bio Hans Herzl. Čudak razrovanih živaca, jer nije bio odgojen za kruti zemaljski život.

Možda je usud hteo da deca budu malena kako bi otac ostao velik.

Zagreb, bočeihom oktobra

Šmule Engelmann

96