Jugoslovenski Rotar

ПРИВРЕДНИ PA3BO Ј ПАЛЕСТИНЕ

„ЈугословгнсРи Ротар“ доноcufie у сваИом броју по једно интересантно предавање у клубовима. /Моле се тајници да их доставе. Следеби редови су извод из једног врло успелог предавања у Р. К. — Београд.

Палестина je мала земља, можда и одвећ мала с обзиром на интересовање које изазива у целом свету. Површина Палестине износи 25.483 кмђ а број' становништва према последњој статистици је 1,035.821, од кога 41% живи у варошима и 59% по селима. Четири најважније вароши у Палестини су: Јерусалим, као главни град, који је од општег интереса са верског, историјског и археолошког гледишта; у Јерусалиму налази се и административни апарат палестинске Владе. На друго место долази Тел-Авив, који j'e некрунисана престоница Палестине, град кој'и је још сасвим нов и у ком се највише испољава предузимљив дух модерне Палестнне. Тел-Авив је постао средиште трговине, а у исто време j'e главни град најбогатијег краја Палестине,-наиме, плантажа поморанџи. Пет минута од Тел-Авива налази се Јафа, раније најважније трговинско место, које губи све више и више од своје важности, последица напредовања Тел-Авива. На четврто место долази Хаифа, главни град северног дела Палестине, где се подиже и ново пристанише, које he вероватно бити једно од најважнијих пристаништа у Средоземном мору. Хаифа he бити такође излазна тачка за цеви за нафту по којиуа he се доводити нафта из Иргка. Осим тога биће Хаифа везана железницом са Месопотанијом и на тај' начин оствариће се велики сан лорда Киченера о копненој вези између Палестине и Индије. Није потребно да и даље говорим о вероватном развоју Хаифа, јер то чине сами од себе горе наведени фактори. Желимо ли говорити о привредном развоју Палестине, треба да имамо у виду послератну Палестину. Пре рата, Палестина није била ништа друго но напуштена турска провинција која није била ни од каквог значаја за међународну трговину, и ако је била сан и нада многих милиона. Турци су оставили врло слабу заоставштину у Палестини: никакво законодавство, никакву администрацију, никакве школе, Ј'едном речју ништа. Године 1920 основана је у Палестини нова енглеска цивилна Влада која је морала све почети изнова. Разуме се само по себи да се за годину дана нису могле <творити нове прилике тако да Палестина трпи још увек од старих турских закона. Али за наредних 4-5 година биће сигурно измењено цело законодавство и онда he се Европљани лакше сналазити са законима. Осим тога енглеска Влада је много учинила -и на другим пољима, нарочито на пољу школа, хигијене, јавних грађевина итд. Палестина је тако измењена и модернизована да ју данас више не би познао онај ко ју зна из времена турског режима. Осим тога постоји још један важан фактор који доприноси развоју земље, а то је ционистичка организација која је на милионе људи и новаца донела Палестини,

Hacrabak на следећој страни

9