Jugoslovenski Rotar

Да би могли створити претставу о великом развоју земље, навешћемо следеће цифре о увозу у Палестину, за последње године: 1928 1929 1932 фунти 6,966.214,— 7,444.404,— 8,120.797,Исто важи и за извоз, наиме: 1928 1929 1932 фунти 1,864.800,— 2,230.101,— 4,327,426,Ако упоредимо само две последње године, наиме 1931 и 1932 год., видећемо да је увоз и извоз порастао за 20°, 0 . Од колике је то важности види се најбоље из тога што је баш у то време у суседннм земљама пао увоз и извоз; тако је на пример египатски увоз пао за 13% а сириски за 21%. Треба напоменути да се Палестина у последње време претворила у психолошком и стварном погледу из објекта филантропије у објект за инвестицију капитала. На хиљаде људи, који су раније давали своје прилоге за обнову земље само у облику милостиње, траже сада у Палестини за себе привредну базу, како би могли своју егзистенцију везати са том земљом. Услед тога Палестина није данас отаџбина само оних који тамо станују, већ и на хиљаде других који су на разне начине уложили један део свога капитала у тој земљи, али привремено, заузети својим послови ма станују изван исте. Интересантно је посматрати и прилив капитала у Палестину. Улози Англо-палестинске банке износили су крајем 1931 године, 1,600.000. — фунти, а крајем 1932 год. 2,250.000. — фунти, т.ј. 41% више. Банка Ашрај имала је крајем 1931 године 153.000. — фунти улога, а крајем 1932 године 319.000. — фунти, т.ј. 111% више. Ове сам банке навео само примера ради, али то исто важи и за све остале. Главни извозни артикал палестински су поморанџе. Прошле године из Палестине је извезено 4,000.000 сандука поморанџи а производња расте из дана у дан, тако да he за 4—5 година извоз износити око 12,000.000 сандука. Услед опште депресије и неиздржљивог стања у многим земљама емиграција у Палестину налази се у сталном порасту. Разуме се само по себи да he се процес развијања и даље наставити у земљи која непрестано добива на људима н на капиталу. Пре свега треба имати у виду да се Палестина не сме ценити према њеној садашњој малој површини и према садашњем броју становништва, већ треба знати да је Палестина позвана да буде природан мост између Европе и Азије, и то не само због свог ванредног географског положаја seh и због састава свога становништва. За Југославију су Палестина а преко ње и блиски Исток природно подручје привредне експансије. Не треба зато ништа пропустити у циљу унапређивања односа. Пре свега Југославија може извозити у Палестину дрво за грађу, сандуке за поморанџе и стоку. Модерна трговина у главном базира се на доброј организацији и доброј информативној служби и зато треба обратити добру пажњу на ова два фактора У Палестини је нећ основан Југословенско-палестпнски институт који he вршити функцију Трговинске коморе. Исти такав Институт треба основати и у Југославији. Време је кратко, па ако Југославија не придобије за себе одмах ова тржишта, можда he то касније бити немогуће. Томе би много придонела и организација овдашњих извозника. Пре свега треба гледати не само на садашњицу, већ и на будућност. Постоје сви услови за јак трговински промет између Југославије и Палестине као и за јак путнички саобраћај у форми туризма итд.

Арнон Рожански Југословенски консул у Палестини.