Jugoslovenski Rotar

венција, којом се две државе обавезују на узајамну помоћ и заједничку одбрану, у случају неизазваног напада на једну или другу државу уговорницу, од стране Мађарске. Истовремено, стране уговорнице се обавезују да неће закључивати споразуме или ступати у савез са неком трећом државом, без претходног међусобног споразума. 23. априла 1921 године потписан је сличан споразум у Букурешту, између Румуније и Чехословачке, а 7. јуна исте године између Краљевине Југославије (тада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца) и Краљевине Румуније.

30. августа 1921 године, у смислу чл. 18. Пакта Друштва Народа, поменуте Конвенције регистроване су код Друштва Народа.

То је почетак Мале Антанте. Од тада, периодично, и према приликама, одржавани су по реду у свима трима државама састанци, саветовања Министара иностраних послова Мале Антанте, чија је солидарна акција у знаку мира и консолидације, до данас успела да спасе мир у средњој Европи.

Ш.) Идеја о ближој економској сарадњи између три државе Мале Антанте, то јест економска Мала Антанта, има свој почетак у 1922 години.

Чланом трећим споразума између наше Краљевине и Републике Чехослопачке, потписаног 31. августа у Маријанске Лазни, предвиђено је: „Стране уговорнице стараће се да поставе на солидну основицу своје привредне, финансиске и саобраћајне односе тако, да обезбеде што тешњу узајамну сарадњу; у том циљу закључиће посебне споразуме 7 итд.

Још тада, дакле, у прво време активности Мале Антанте, специфицирано је, да и поред политичког споразума, поред заједничке политичке акције три државе, привредна солидарност неће моћи следовати као спонтана последица.

За исту је само постојала могућност, али зато могућност повољна и жељена, с обзиром баш на политичку сарадњу.

Жељи израженој у раније поменутом члану споразума у Маријанске Лазни, није следовао и жељени резултат. И у једној и у другој држави продужавана је, силом привредних прилика, политика привредног протекционизма.

Други момент од важности у стварању економске Мале Антанте је из године 1928, када је на редовном састанку Министара иностраних послова Мале Антанте, у Букурешту, донесен закључак да се сазове конференција Економске Мале Антанте. Један део званичног саопштења са тог састанка гласи: три Министра иностраних послова Мале Антанте одлучили су, да енергично продуже досадашњу политику — у циљу одржања мира и консолидације прилика — и да је допуне нарочито узајамном привредном, финансиском и културном сарадњом.

фебруара месеца 1929 године, у смислу раније поменуте одлуке, била је отворена у Букурешту привредна конференција експерата три државе, али на њој нису били узимани у претрес главнији, већи привредни проблеми. Сав се рад ограничио само на формалним претходним припремама, на припремама питања за једну будућу, праву привредну конференцију, а том приликом био је само израђен пројект програма рада будуће привредне конференције, која је тек имала доћи. Тај пројект програма рада обухватио је саобраћај, пошту, царинске и административне формалности, мешовите трговинске коморе и сарадњу, т.ј. заједиичко иступање представника три државе у свима међународним економским организацијама. На наредној конференцији Министара иностраних послова Мале Антанте, одржаној у Београду, маја месеца 1929 године, примљен је пројект програма екопомске сарадње, израђен на економској конференцији експерата у Букурешту, и одлучено да се те конференције имају обнављати.

Ст. Пеливановић

а 5 See err oa ree ew EE,