Jugoslovenski Rotar

Tl A K T М A TE A H T A H T ECE

The Little Entente Pact has been signed in Geneva in February 1955. In the first part of his address, made in

he Beograd Rotary Club, Rotarian Pelivanovié has releted the history of the crealion of Little Entente. We

have published this in our November number. Howerer, not only political moments have been of importance

for the signing of the February Pact, but also the economic ones. In the second part of his address — which

we are reproducing below — Rotarian Pelivanovié is giving a short survey of the world economic situation after the Great War and, furiher, the contents of the Pact signed in Geneva.

Лослератни развој народне привреде, карактеристичан је у двема главним линијама. После светског рата дошло је на једној страни до појачања аграрне производње, на име, у прекоморским земљама а нарочито у северним Сједињеним Америчким Државама. Област Средње Европе, а нарочито аграрне Државе, биле су тешко погођене овим променама у резултатима производње, у толико више, што се аграрна производња у прекоокеанским земљама развијала под много повољнијим техничким и финансиским условима, док је земљорадња у земљама Средње Евns Е 8 ропе остала при својим традиционалним системима. Ст. пеплибенобић Последица тога био је јак диспаритет који је настао у аграрној производњи прекоморских земаља и земаља Средње Европе. Друга главна карактеристика послератног периода, а то су прво, инвестиције, нарочито у индустрији, у којима се испољава тежња за аутархијом и рационализацијом; даље, америчко поверење у стални просперитет као и тежње немачке лолитике да створе повољне услове за своју привредну експанзију. Ова инвестициона иолитика била је првенствено потпомагана валутном инфлацијом, а затим и разним међународним аранжманима.

Међутим, инвестиције нису имале један исти развој у свим државама, али су зато ипак свуда имале за последицу привремени, неприродан и вештачки пораст народних прихода. Напоредо пак са смањивањем кредита од 1925. до 1929. године, кнвестиције су биле те које су зауставиле постепени пад цена. Да није вођена таква привредна политика, цене би вероватно биле пале на ниво, приближно сличан, ве разликујући се много од нивоа цена, на ком су биле у 1914. години

После светске конференције у 1927. години, узело је било маха опште уверење да се обнова привреде може постићи само ограничењем светске трговине. Али сви међународни покушаји да се заустави сталан пораст царина, да се ублаже или чак и уклоне царинске баријере, наишли су на потпун неуспех, пошто је царинска заштита у то време била само последица политике нездраво пласираних кредита и инвестиција, које су неравномерно и нерационално повећавале капацитет производње неких држава као и технички капацитет производње неких предузећа — против чега су, опет, друге државе морале тражити заштиту. Сједињене Америчке Државе, пак, које су у погледу индустриске реоганизације ишле најдаље, водиле су у исто време и политику највећег царинског протекционизма.

Када су, непосредно пре кризе која је избила 1929. године, Американци поново повисили своје царине, појавила се тежња за постигнућем привредне равнотеже, бар у границама европског континента. (План Европске Царинске Уније Аристида Бријана).

Ове тежње нестало је међутим већ 1931. године, када је настала друга фаза

и 9

Hactabak на следећој сграни