Jugoslovenski Rotar

re ee a ee OI

кризе, на име финансиска криза, чије су најважније карактеристике Хуверов мораторијум, крахови банака и напуштања златног важења.

Може се рећи, да је баш у то време настао пргокрет у схватању Сједињених Америчких Држава, које су до тада сматрале, да се узрок кризе налази само у европским политичким и привредним приликама, и веровале, да ће оне изићи из. кризе непогођене. Од тог момента, пак, почели су увиђати и у Сједињеним Америчким Државама, да криза има светски, општи карактер, као што је и Европа дошла до убеђења, да се излаз из кризе може тражити само у општој, светској сарадњи, са једним додатком, т.ј. нарочито у сарадњи са Северо-америчким Државама — као највећим повериоцем света (из тог су времена, пут тадашњег француског премијера г. Лавала, као и припреме за светску привредну конференцију).

После тога периода јавља се, месеца марта 1932 год. покрет за територијално решење кризе, тежња, да се покуша са решењем кризе бар у Средњој Европи, која је у привредном погледу била најтеже погођена. [Поред Бенешове тезе .Средња Европа средње-Европљанима", Тардије-ов план |.

Само, и тај покушај доживео је неуспех, пошто се постепеним проупавањем привредне и финансиске кризе дошло до убеђења, да она обухвата и све проблеме светске политике [од њих помињемо конференцију за разоружање, захтев Немачке да јој се призна равноправност у наоружању и т. д.].

Показало се, једном речју, да све оне исте препреке у светској политици, које су ометале привредно уравнотежење европског континента, важе и за уклањање привредних тешкоћа у државама Средње Европе.

Треба нагласити да су уз ове узроке широко економске природе ишли напоредо и разлози политичке природе— а као непосредни претходници закључењу фебруарског Пакта Мале Антанте јављају се како извесна иницијатива за ревизију уговора о миру, тако и разни политички договори на конференцији за разоружање и т. д.

Под свим тим околностима, како политичке тако и економске природе, закључен је у Женеви Пакт Мале Антанте, чија два главна момента, политички и ековомски, имају само један циљ — а то је спас мира и консолидација прилика.

Главне одредбе Пакта, које се односе на нарочито организовану сарадњу између три држве Мале Антанте у главним линијама су ове:

Основна одредба Пакта је, према којој се свака од држава одриче на појединачно закључење Уговора међународног значаја, и то са ретроактивним дејством. Другим речима, постигнут је споразум према коме ће Стални Савет имати да спроведе унификацију већ раније закључених Међународних уговора између једне од држава Мале Антанте и једне или више трећих држава.

На тај начин, овако ревидирани уговори, као и сви који ће у будуће бити споразумно закључивани, стварају један нарочити систем, један нов, савремени систем федерације у коме ће везе између држава Мале Антанте бити на једној реалпој, па према том и солидној основици.

Установљава се, даље, и Стални Привредни Савет Мале Антанте, коме има да буде поверен сав рад за извођење привредне сарадње, како између држава чланица у заједници, тако и између Мале Антанте као целине и трећих држава.

Дата је и могућност за формирање специјалних комисија кад и како се за то буде указала потреба.

Предвиђају се, даље, још одмах заједнички групни споразуми, по питању саобраћаја, по царинско-тарифним питањима, као и споразуми општег појачања привредних односа између три државе Мале Антанте.

10 ШЕНЕ