Jugoslovenski Rotar

nelo znatnom smanjenju potrošnje uglja, koji je jedan od najvažnijih prevoznih artikala. Opadanjem izmene ove robe, kao najvažnijih prevoznih artikala, izmedju pojedinih zemalja, porasla je u znatnoj meri i ponuda praznog brodskog prostora, a prema tome i pala znatno cena navlu, tako da se u nekim slučajevima postignutim navlima ne pokrivaju ni sami prevozni troškovi. Ovaj chaos pogoršala je nesolidnost, Jer dok oni brodovlasnici, koji moraju plaćati utvrdjene minimalne plaće časništvu i momčadi, koji su obavezni da prema postojećim zakonima u njihovoj zemlji imaju odredjeni broj prvih i drugih na svojim brodovima, koji održavaju svoje parobrode u primeinom redu, Csiguravaju ih i jednom rečju izvršuju striktno sve zakonske i druge uslove za urednu plovidbu i time ne mogu da snize koeficijenat troškova ispod stancvitog minimuma, dotle drugi, koji će blagodareći marje strožoj primeni tih zakona ili propisa ili uopšte nedostatku takovih, uspevaju, da koeficienat troškova svedu na takav manimum, koji im omogućuje da prihvate navle, koji inače u redovnim prilikama ne bi mogli pokriti ni najniže troškove. Poznata je konkurencija grčkog parobrodarstva, koje u današnjim prilikama konkurira i zemljama sa najjače razvijenim parobrodarstvom.

Pored uzroka opšte krize u parobrodarstvu, u našem parobrodarstvu imade i posebnih uzroka. U glavnom ti se uzroci mogu svesti na tri glavna i to: 1) ned statak opšte i smišljene pomorske politike, 2) nedostatak organizacije i 5) nedostatak kapitala. Dok se prva dva uzroka u glavncmi odnose na našu malu i veliku obalnu plovidbu, dotle se treći uzrok odnosi u glavnom na našu prekooceansku plovidbu. Naša mala i velika obalna plovidba stradaju radi neracijonalne pcdele i upotrebe, radi neredovite isplate državnih subvencija i radi nedostatka organizacije. Država, koja daje subvencije, trebala bi da si pridrži pravo, da u tom pogledu zavede red. Ugledajmo se na Italiju, koja izdašno subvencijonira svoje parobrcdarstvo, ali koja si pridržaje ujedno pravo, da ga organizira onako, kako to odgcyara interesima Zajednice, a ne interesima pojedinaca. Ne mislimo time kazati da treba da se ubije inicijativa pojedinaca ili pojednih društava, ali treba da ih se na vreme uveri, da samo smišljenim radom, zajedničkim naporima i spajanjem snaga može da naša trgovačka mornarica prebrodi sadašnje poteškoće. Nesumnjivo je, da će te роге5koće moći prebroditi samo narodi ili sa jakim kapitalom ili sa jakom organizacijom. Pogledajmo samo našu malu obalnu plovidbu, koja u glavnom obavlja službu na Jadranu. U obzir dolaze tri društva. I dok je delomično njihov rajon razdeljen, ipak postoji i medju njima konkurencija, iako su sva tri subvencijonirana od države! Uzmimo samo prugu Dubrovnik—Kotor, koja nam je najbliža. U letnim mesecima, na toj pruzi svakodnevno redovito saobraća parobrod jednog od tih društava, a OsinT toga saobraća skoro dnevno još i po jedan ili dva parobroda drugih dvaju društava. Zar mi možemo da si dozvolimo toliki luksuz? Kazaće se da zahtevaju interesi turizma. Uvereni smo, da bi ti interesi bili dovoljno zaštićeni i jednim parobrodom апеупо, а da i ne govorimo o poskupljenju troškova usled trostruke admnistracije. Skoro u svakom mestu južnog Jadrana sva ova tri društva imaju svoje zasebne agencije. Zar se jednom koordinacijom interesa (ne mislimo fuzijom), regulisanom 5а strane države, ta pitanja ne bi dala urediti?

Još je gori odnos u tom pogledu kod velike obalne, odnosno duge plov:dbe, koja obavlja službu u Sredozemnom moru. Tu postoji borba izmedju redovite subvencijonirane i nesubvencijonirane slobodne plovidbe, ali postoji i borba unutar ove DOslednje same. Mišljenja smo, da bi se inicijativom države subvencija i tu dala racijonalnije razdeliti, sva ta parobrodarska društva organizitati i osposobiti za borbu sa stranim parobrodarskim društvima, umesto da i onako slabe sile još više oslabljuju me-

a re ees Of