Jugoslovenski Rotar
Gradjevinski radovi, koji su bili po savladjivanju prvih poteškoća u punom jeku, obustavili su se privremeno, kad je augusta 1914. god. izbio svetski rat, ali uporabom ratnih zarobljenika kod gradnje uspelo je uspostaviti opet rad oko gradnje usprkos toga da je bilo potrebno savladjivati velike poteskoce oko nabayljanja materiala, ishrane radnika itd.
Pošto je imala vlada interesa na što skorašnjem ostvarenju tog velikog projekta, posredilo se je pustiti centralu u maju 1918. god. u rad. Tome Je pripomogla još i okolnost, da su se narudili generatori i turbine odmah u pocetku radova u Švajcarskoj, gde su bili već izradjeni te su čekali samo na otpoziv.
Iza prevrata u novembru 1918. god. postrojenje koje se zove danas „Elektrana Fala“, pripalo je Jugoslaviji i nakon mnogih poteškoća. se је ustanovilo 1923. 208. društvo — Elektrana Fala d. d. Beograd — tako da se Je s tim trenutkom „Steg“ prestao saradjivati u poslovima Fale.
Izvodjenje gradnyje.
Štajersko električno društvo kao graditelj poverilo je izradu projekta 1 izgradnju celokupnog postrojenja tvrtki Austrijsko gradjevinsko društvo za prometna i energijska postrojenja (Osterreichische Baugesellschaft ftir Verkehrs- und Kraftanlagen) u Beču — poslovodeći upravni savetnik inž. Jos. Rohshandler — kao glavnom preduzimatu, do¢im je upravljala gradjevinskim vodstvom ,Schweizerische Eisenbahnbank“ u Baselu, sada ,,Schweizerische Elektrizitats- und Verkehrsgesellschaft“ po delegatu, upravnom savetniku dr. Eduardu Tissotu.
Prilikom prve izgradnje postavljene su bile četiri turbine sa po 6ooo ks cd tvrtke „Escher, Wyss & Cie.“, Zurich, te jedna turbina iste snage od tvrtke „Leobersdorfer Maschinenfabrik“ u Leobersdorfu. Šesta i sedma turbina sa po 9gooo ks postavljene su kasnije a dobavila ih je tvrtka „Ateliers des Charmilles S. A.“ u Ženevi. Celokupni električni deo dobavila je tvrtka „Osterreichische Brown Boyeri-Werke“ osim generatora, koji su izradjeni u Švajcarskoj.
Vodne prilike.
Električna centrala leži približno ı6 km zapadno od Maribora. Centrala iskorišćuje okruglo ro km toka reke Drave s prosečnim padom 1,3; "/ у, Код srednje vode. Područje padavina Drave do Fale iznosi oko 1 3.3oo km“. Katastrofalno niska voda — koja je i postignuta zimi 1928./29. god. — ceni se na 80 m?/sek. Katastrofalno visoka voda se ceni prema visokim vodostajima iz 1851. god. na 6000 m?/sek. Razmer izmedju niske vode i visoke vode = 1 : 75 jako je neugodan.
Пеуешпезеспа уодпа mnozina Drave iznosi 178 m®/sek., Sto odgovara priblizno 20.000 kW, dotim je tekom Sest meseci na raspolaganje 290 m®/sek.
Neto pad iznosi prema vodostaju 10 do 14,6 m. Turbine su gradjene za normalni pad 13,3 m.
15