Jugoslovenski Rotar
drži zdrav i najveći razbor kako u svojim najsitnijim stvarima i poslu, tako i u činjenicama, koje su za njegovu okolinu i općenitost od presudne važnosti. Rotar ne sme da naseda dnevno izbačenim idejama i parolama za bilo čiju korist, a protiv interesa svoje okoline, svoje zemlje i čovečanstva. Rotar mora biti tolerantan do krajnjih granica kako u svom privatnom tako i poslovnom životu, da bude svetao primer drugima. Rotar mora da sebi meri pravdu istim metrom, kao što ju meri drugima i da nastoji da dođe do jednog potrebnog i pravednog socijalnog poretka, da se bori protiv svih predrasuda i bludnja prošlih generacija u svojoj okolini kao i među čovečanstvom, jer inače nema dalnjeg teško stečenog napretka.
Rotar traži jedno pravedno sporazumevanje i koordiniranje svih interesa celoga čovečanstva bez izrabljivanja sa ijedne strane, jer smatra da je izrabljivanje nečasno, možda bilo potrebno mnogo puta i pojedincima i za op¢enite tekovine čovečanstva — ali uvek nečasno. Neće čovečanstvo samo po sebi, jer je večno i jer postoji borba vrste za održavanje, propasti, ali će propasti sve one tekovine, koje su čoveka učinile čovekom.
Rotary ne traži da postigne što veći broj članova, nego nastoji da ujedini ljude visoke kvalitete, koji će onda svojim radom i primerom, da svoje ideje prenesu na svoju okolinu na svoj narod a preko njega na celo čovečanstvo. '
Samo po svojoj ideologiji i nastojanjima, koja se na jednak način provađaju u klubovima svih pet kontinenata, po sklopljenim prijateljstvima po celom globusu, po svom nastojanju da se čovečanstvo organizuje kao celina, po svom nastojanju da svugdje i u svemu čovečno postupa, Rotary pokret je internacionalan. Da bi Rotary pokret mogao svoje ideje i nastojanja da pretvori u stvarnost postavlja kao prvi zalog svakog rada i uspeha jedno pošteno i otmeno drugarstvo i prijateljstvo među svojim članovima. Prijateljstvo i drugarstvo sklopljeno u klubu nije samo sebi svrha, nego treba da bude izvor istih, koje će se prenositi u svom malom svakdašnjem radu na svoju okolinu i tako dalje, da se jednom izglade sve razlike između klase i klase kao i rase i rase.
Da se postigne jedno otmeno i pošteno prijateljstvo i drugarstvo potrebna je pre svega jedna gola iskrenost, najpre prema sebi samome a onda prema svojim drugovima. Bez iskrenosti ne može ni jedmo nastojanje imati uspeha ili trajne vrednosti. Priznavanje greške uvek je teško neugodno i gorko, ali se nikada ne osuđuje među otmenim prijateljima, nego naprotiv dobiva svoju veliku vrednost. Kako naš narod ceni prijatelja može nam najbolje da posluži narodni izraz, kada nekoga upitate: je li to tvoj prijatelj i dobijete odgovor: Jest dobar prijatelj dao bih mu krvi ispod grla.
Naše nedeljne večere treba radi toga da budu pričešće prijateljstva i otmenog drugarstva. Naš sastanak treba da bude punjenje akumulatora prijateljstva i drugarstva i poštenog nastojanja, koje će onda da daje i svetlost i pokret nama i drugima kroz celi tedan dana. Naš rad na sastanku treba da bude simbol našeg nedeljnog rada.
Današnji život sa svojim nepojmljivo visokim pritiskom svih nevolja i nedaća osamio je današnjega čoveka i prepustio ga njegovoj tuzi i
10