Jugoslovenski Rotar

Neki pričaju da tamo stanuje sveta Cecilija koja је zabrinuta za sudbinu Vrščana, njezinih štićenika. Ona lebdi u vazduhu nad Vršcem, okružava ga jednom mrežom tako da ga ne može snaći beda koja mu preti. Tako je učinila god. 1763 kada se u Banatu pojavila kuga, koja je u obližnjem selu Pavlišu besnela a Vršac je ostao netaknut.

Toliko o kuli, toj najinteresantnijoj građevini Banata.

Sada da vidimo kada je čovek najranije živeo u ataru Vršca. O tome svedoče nalazi starina kojima je predeo naročito bogat, a koji se mogu videti u velikoj količini u vršačkom gradskom muzeju.

Jedan nalaz iz 1888 god., prilikom kopanja velikosrediškog kanala, svedoči da je čovek živeo u ovoj okolini, u društvu džinovskih debelokožaca — mamuta i dr. — još u diluviumu, u dobu neglačanog kamena.

U neolitskom periodu, u dobu glačanog kamena, čovek je ovde imao ne manje nego sedam naselja.

U brončanom dobu bio je lokomitet Vršca takođe naseljen. O tome nam svedoče naselja u dolini Vizeša, zemljani šanac na pošumljenom bregu u majdanu, kao i groblje urni u Ludešu.

U gvozdenom periodu nalazilo se na severnoj padini brega, na Коjemu je kapela, jedno naselje, čiji su stanovnici bili pod uticajem kelske latinske kulture.

Istorisko doba Vršca počinje u drugom stoleću posle Hrista. Tada su ovu okolinu poseli Rimljani, između 101 i 106 god., koji su kod obližnje Varadije nazidali kastel »Arcidovu« čije je predutvrđenje služilo za obranu od Joziga koji su bili nastanjeni zapadno od Vršca. Ostaci ove tvrđave pronađeni su 1885 god. u gradskom parku.

Naš su predeo, koji je uvek pružao stanište raznim narodima, 258 g. p. H. preplavili talasi seobe naroda. U tom dobu napredovalo je Jedno naselje u velikom ritu a drugo na istočnom kraju istoga rita.

Današnji Vršac pojavljuje se tek početkom XV veka i to pod okolnostima, koje čine verovatnim da je tadanje stanovništvo našega predela bilo jako protkano slovenskim elementima, da je šta više i sam Vršac slovenskog porekla, jer njegovo ime »Podvršae« znači pod bregom, a Vršac »brdsko mesto«.

U tom dobu prostiralo se mesto Podvršac na padini brega ispod Đavolje jazbine, kao što je i dokazano nalazima raznog oružja, nakita i građevinskih ostataka, sa slikarskim tragovima. Ovi su nalazi važni jer su posle 1390 god. turski upadi, koji su se stalno ponavljali, sve uništili, zbog čega je i razumljivo zašto tako malo znamo o prošlosti naše okoline.

Za obranu od stalnih turskih upada za vreme mađarskog kralja Sigmunda (1387—1439) nazidani su gradovi na raznim mestima Ваnata. Onda je svakako sazidan i vršački grad pod čijom se zaštitom i okriljem prostirao i Podvršac.

Sa kraja XV veka imamo jedan interesantan izveštaj koji se odnosi na vinogradarstvo u Vršcu. Poznato je iz 1494 g. da su u ono doba na dvoru ugarskog kralja Vladislava plaćali 10 dukata za bure vršačkog vina. :

Kada je za vreme sultana Sulejmana 1552 g. Ahmed paša nastupio protiv Temišvara, on je prvo zauzeo Vršac. Za vreme Turaka Vršac je pripadao temiSvarskom vilajetu, a lezao je na granici Erdelja.