Jugoslovenski Rotar

toga skladna i harmonična. Raznolikost s jedne strane, a harmoničnost s druge strne, to su glavna obeležja prirodnog položaja SsIzburga.

Barok t. j. lepota građevina donekle je u vezi sa položajem Salzburga. Kada su naime u svim tim krajevima Centralne Evrope u srednjem, pa iu novom veku besnili ratovi (da spomenemo samo 7-godišnji i 30-godišnji rat) Salzburg je usled svog prirodnog položaja izoliranosti zbog nedokučivih brda, naročito takozvanog Monchsberga, ostao pošteđen od ratova i nezgoda. Dok je u ostalim krajevima naročito u pogledu kulturnog razvitka došlo do izražaja staro pravilo, da inter arma silent musae, dotle je Salzburg mogao kulturno snažno da se razvija. U tom pogledu od najveće su važnosti crkveni poglavari Salzburga, koji su s jedne strane usled ovih sretnih prilika, a s druge strane i usled toga, što su gotovo redom bile markantne, visoko kulturne i visoko obrazovane ličnosti, najviše doprinesli građevinsko-kulturnom, no i opšte kulturnom razvitku Salzburga. Od osnutka manastira Sv. Petra po sv. Ruprechtu te gotovo istodobnog osnutka Zenskog manastira Nonnberg po jednoj njegovoj rođaci u 8. stoljeću, što se smatra početkom današnjeg Salzburga, pa sve do zadnjeg velikog crkvenog poglavara, grofa Koloredo, koncem 18. stoljeća, gotovo svaki od vladajućih crkvenih poglavara ostavio je na kulturnom polju lepih uspomena. U građevinsko-kulturnom pogledu i srednji vek je ostavio reprezentativnih ostataka (Monchsberg, Hohensalzburg i t. d.), no glavne gradevine poticu iz vremena i gradene su u stilu baroka. To je dalo Salzburgu ime »njema¢kog Rima«. — Predaleko bi nas odvelo, kada bi ma i ukratko samo nabrajali sve one tekovine na polju gradevinske i opšte kulture, što su ih pojedini crkveni poglavari ostavili. Ipak iznašamo, da je red najvećih crkvenih poglavara započeo kardinalom Matijom Langom, šogorom našeg Krste Frankopana, a da su na svakom polju najvećih uspomena ostavili Wolf Dietrich, Mark Sittich i Paris Lodron. — Osim izgradnje samoga Salzburga velika je pažnja obraćena i na okolinu, koja u tom pogledu dostojno upotpunjuje lepote samoga Salzburga.

Mozart, možda najveći muzički talenat do sada, rodio se 1756 god. u Salzburgu pod ovim sretnim okolnostima. Otac mu je bio poznati muzički pedagog: (još se i danas u Salzburgu vidi njegova glasovita škola za učenje violine), pa se i na malome Mozartu vide dobre posledice očevih pedagoških sposobnosti. Nakon što je zadobio osnovnu poduku u svim granama muzike, otac vodi maloga Mozarta gotovo po svim zemljama kulturne Evrope, gde se upoznao sa svim strujama i vrstama muzike. Zato i jest on toliko univerzalno naobražen, pa je i to sigurno jedan od razloga što je u svojim kompozicijama obuhvatio sve grane muzičkog stvaranja. U svim smerovima utro je nove puteve, te je gotovo sve grane muzičkog stvaranja stavio na sasvim nove, savršenije i bolje osnove. Zaokruženost i stihovitost njegovih kompozicija sigurno je posledica harmoničnosti kraja i prirodnih lepota Šalzburga, a duboki i kraj toga uzvišeni smisao njegovih kompozicija proistekao je iz velikih humanističkih ideja njegovog vremena, kojima se on svesrdno pridružio te je postao velikim njihovim nosiocem. Ako se uvaži, da je i to kratko

14