Jugoslovenski Rotar

vreme svoga života većinom proboravio u bedi, onda se tek može videti, koliko je kao najdarovitiji muzičar bio velik i kao čovek. Nimbus njegovog: genija van svake sumnje lebdi nad Salzburgom.

Ove tri okolnosti međutim ne bi bile same sposobne Salzburg dovesti do te visine, na kojoj se danas nalazi, da se sve ove tekovine posetiocima Salzburga ne pružaju tako savršeno dobro i lepo. Lepote kraja mogu se uživati kratkim šetnjama po gradu. Na više mesta nalaze se prilike za odmor, skopčane sa mogućnosti izgleda na ceo Salzburg sa različitih strana. Bregovi su uspinjačom i električnim dizalom lako dokučivi, korito Salzacha, koje se nekada stalno menjalo, sada je regulisano. Preko njega vode mostovi, a sa obe strane se nalaze lepa šetališta. Svuda su sagrađene prvoklasne ceste, pa sem poznatog puta na Gaisberg potsećam na ove godine otvoren najlepši brdski put preko Grossglocknera, to remek delo moderne tehnike. Građevinske lepote i druge kulturne i umetničke tekovine pružaju se strancima na ugodan i prikladan način. Sve što je važno, pokazuje se sa podvlačenjem bitnosti. Za sve može se dobiti izveštaj i putokaz, no bez uobičanjenih dosadnih tumačenja. Naročito su sačuvane uspomene na Život, boravak i delovanje Mozarta. Iz tako savršene organizacije iskorišćavanja datih okolnosti i kraj nesebičnosti u radu organizatora mogla je nastati i ideja svečanih igara t. zv. Feestspiele. Ideja je nastala još prigodom otkrivanja Mozartovog spomenika 1842, a pokrenuta je i povodom stoljetnice izvedbe »opere sviju opera« »Don Giovanni« 1887. Istovremeno t. j. još 1841 osnovan je i Mozarteum kao žarište za Sirenje muzičke kulture — naročito u duhu Mozartovom. No pravi oblik i danaSnju strukturu dobili su Festspiele tek 1920, kada je Max Reinhardt rešio, da u dogovoru sa drugim duhovnim velikanima pokaže svetu, kako kultura Salzburga i Beča nisu propale i kako kraj ispravnog iskorišćavanja navedenih datih okolnosti, te savesnim i marljivim radom Salzburg može da postane kulturno stecište duhovne elite celoga sveta. U tu svrhu preradio je Hugo v. Haffmannstal kao dramu liturgijsko-poučno mistični komad »Jedermann«, koji je u toj obradi i u režiji Reinhardtovoj kao igra na slobodnom pred Domom ostao bitna i važna tačka svakogodišnjeg programa Festspiela. Ni historijski, ni scenski, a ni režijski ovo delo ne može nigde da nađe grandiozniju sredinu. Od dramatskih prikazivanja dobijamo od 1933 i prvi deo Goetheovog Fausta. Režija Fausta možda nadmašuje režiju Jedermanna. U t. zv. letnjoj Jahaćoj školi sagrađene su па strmini Ménchsberga sve potrebne prostorije, ceo grad, za prikazivanje Fausta. Najveći umetnici prikazuju najveličanstvenije delo u najsavršenijoj izvedbi. Od muzikalnih priredbi davaju se u prvom redu opere. Dobro se mogu držati samo one priredbe, koje stoje u vezi sa celim razvitkom Salzburga i njegove kulture. Osim toga daju se orkestralni koncerti bečke filharmonije, tog jedinstvenog orkestra na svetu i to uz vodstvo prvih dirigenata sveta. Dalje su koncerti iz oblasti crkvene muzike, a uz sudelovanje hora i orkestra Mozarteuma, te konačno t. zv. serenade u zgradi Rezidence. No ne valja zaboraviti ni na t. zv. kućne. koncerte Mozarteuma, gde se od 1929, drže t. zv. letnji dirigentski i muzički kursevi, na koje iz celoga sveta dolaze mladi muzičari, da ovde u tom divnom kraju, od prvoklasnih i najboljih učitelja sveta, gledajući i ima-

15